Snažno italijansko “ne” drma Evropu

Institucije EU i italijanska vlada opet su ukrstili koplja. Ovog puta u oblasti finansijske politike, a potpredsjednik vlade u Rimu Mateo Salvini odbio je ultimatum Evropske komisije da promjeni fiskalni plan i poručio da Italija neće mijenjati budžet za 2019. godinu.

Ekspanzivni budžet, koji će iduće godine povećati deficit na 2,4 odsto BDP-a sa ovogodišnjeg plana od 1,8 odsto, jedini je način za smanjenje javnog duga Italije, saopštio je Salvini.

Evropska komisija prethodno je odbacila predloženi nacrt budžeta Italije za sljedeću godinu, tvrdeći da njegov deficit i potrošnja neće zadržati italijanski dug na postojećem nivou i da Italijani drsko krše evropska pravila o potrošnji.

© AP PHOTO / ORIETTA SCARDINO/ANSA

Prema riječima Aleksandra Gajića iz Instituta za evropske studije, sukob vlade u Rimu i Evropske komisije posljedica je razmimoilaženja politika nacionalnih država-članica EU i evropskih institucija — otuđenih centara moći u Briselu:

Nova koaliciona vlada u Italiji nastala je na tom populističkom talasu i tu zapravo Salvini ima ključnu ulogu, pa je zbog toga briselska birokratija, a prije svega Evropska komisija, percipira kao neprijateljsku vladu, koja je nepodobna i koju treba disciplinovati. Tačno je da vlade pojedinih evropskih država imaju posljednju riječ u formiranju nacionalnih budžeta i u principu Evropska komisija i evropske institucije ne bi smjele u to da se miješaju“.

Postoje određena pravila, objašnjava naš sagovornik, koliki može biti neki budžetski deficit, ali većina evropskih država se toga ne pridržava i obično im je javni dug mnogo veći nego što su prethodno dogovorile.

Međutim, način na koji EK nastupa prema Italiji je presedan kada je riječ o jakoj retorici sa kojom pokušavaju da se mješaju u unutrašnje stvari suverenih država, a naročito jer imaju tu ideološku komponentu prema sadašnjoj italijanskoj vladi“, ocjenjuje Gajić.

Sa druge strane, dodaje on, postoji realan strah Evropske komisije da bi italijanska ekonomija, treća po veličini u EU, sa tako velikim budžetom mogla biti dodatni destabilizujući faktor u perspektivi ekonomskog razvoja EU.

Činjenica je da kriza u evrozoni još nije prevladana i da se u narednih godinu-dvije očekuje novi udar svjetske ekonomske krize, gdje će EU biti izuzetno ranjiva. Naravno, u tom slučaju, najveći problem za Uniju predstavljaju velike ekonomije, pa je pitanje zašto se ne mješaju u formiranje budžeta Njemačke ili Francuske, kao i zašto se nisu tako jako oglašavali tokom pregovora između Velike Britanije i EU oko ’bregzita‘“, primjećuje Gajić.

I Jelena Maslova sa Instituta za Evropu Ruske akademije nauka kaže za Sputnjik da se napetost u odnosima između Brisela i Rima povećava otkako je „žuto-zelena“ vlada došla na vlast u Italiji, a razlog leži u činjenici da su lideru Lige, Mateu Salviniju, interesi građana Italije prioritet.

Što se tiče razilaženja u ekonomskim pitanjima, sve je počelo još devedesetih godina prošlog vijeka, kada je Italija žurila da stupi u evrozonu pa je morala da ispuni Kriterijume iz Mastrihta. Lideri Lige Sjevera su tada insistirali na ublažavanju ovih kriterijuma, dok su neke evropske zemlje, uključujući Njemačku, izražavale zabrinutost povodom toga da li treba primati Italiju u evrozonu u prvom talasu. Sada Italija krši ove kriterijume, kao uostalom i druge zemlje, poput Francuske i Njemačke. Mislim da samo baltičke zemlje i dalje striktno poštuju Kriterijume iz Mastrihta“, objašnjava Maslova.

Naša sagovornica podsjeća da je Salvini odavno upozoravao da Italija neće popustiti kada je riječ o budžetu, ali ne vjeruje ni da će Brisel pristati na ustupke.

© SPUTNIK / ALEKSEЙ VITVICKIЙ

EU ima mehanizam sankcija, koji nikada nije bio iskorišćen. Međutim, ukoliko Italija nastavi da se suprotstavlja odredbama iz Brisela, ne isključujem da će doći do uvođenja određenih restriktivnih mnera protiv Rima. Sa druge strane, odbijanje da prihvati uslove Brisela neće donijeti Italiji nikakve benefite, naprotiv, pogoršaće investicionu klimu u zemlji, iako je, prema rezultatima 2018. godine, italijanska ekonomija u boljem stanju nego ranije. Ipak, Salvini odbija zahtjeve iz Brisela jer ne želi da njegova zemlja postane geto EU, poput Grčke“, kaže Maslova, uz ocjenu da je u obostranom interesu Evropske komisije i Italije da zajedno rješavaju probleme.

Na pitanje kakve bi posljedice mogla da trpi Italija ukoliko ne ispuni zahtjev Evropske komisije i u roku od tri nedjelje ne dostavi novi nacrt budžeta, Gajić kaže da bi mogle da budu primjenjene mjere poput isključivanja države koja se ne pridržava pravila EU iz procesa glasanja na neki vremenski period.

Međutim, to su krajnje mjere koje dosad nisu primjenjivane i pitanje je da li bi u ovom slučaju, vezano za ekonomsku politiku, mogle da budu donesene. Ja bih, ukoliko do nekih disciplinskih mjera ipak dođe, prine očekivao neku opomenu italijanskoj vladi“, smatra Gajić.

Izvor: Sputnik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *