Prof. dr Vinko Perić o izborima u Republici Srpskoj 2018.

Od trenutka kada su dvojica političkih lidera Vukota Govedarica i Branislav Borenović najavili da opozicija u Republici Srpskoj ne priznaje rezultate glasanja na tek završenim izborima, čak ni prema podacima CIK-a prilično „ubedljivu pobedu“ Milorada Didika, i za jedinu “slobodnu teritoriju” u RS proglasili Trg Krajine u Banjaluci gde se već mesecima održavaju protesti pod geslom “Pravda za Davida”, poput Hajd parka u Engleskoj, mnogima se čini da počinje drugo, van–institucionalno, poluvreme izbornog procesa?

No, do čega ovo može dovesti? Šta praktično znači za RS i srpski narod u BiH? I kakve mogu biti posledice po stabilnost i bezbednost Srpske i njenih građana? – samo su neka od pitanja koja se otvaraju u ovom politički i nacionalno jako osetljivom trenutku ne samo za Republiku Srpsku i njene građane, već i za čitav srpski nacionalni korpus. Odgovore na njih i druga pitanja vezana za sam izborni proces i njegove posledice potražili smo u razgovoru sa prof. dr Vinkom Perićem, ekspertom za bezbednost, vlasnikom medijske grupe “Vikom”, Predsednikom poslodavaca RS i nezavisnim srpskim intelektualcem patriotske orijentacije, čija multidisciplinarna sagledavanja političkih procesa i brojne društvene inicijative i predviđanja, već godinama predstavljaju avangardu srpskog patriotskog mišljenja.

Poštovani profesore Periću, zahvaljujemo što ste uprkos obavezama koje imate vezano za finalizaciju prvog dela Monografije o Vašem životu i učešća u nastanku i izgradnji Republike Srpske, o čemu se nedovoljno zna u javnosti, izdvojili vreme za ovaj razgovor na čijoj smo hitnosti insistirali. Činjenica da uvek otvoreno govorite ono što mislite i da ste u pravom smislu reči nezavisni od bilo koje političke opcije, naravno uz ogroman potencijal znanja i iskustva u sagledavanju društvenih kretanja, čine Vas idealnim sagovornikom o aktuelnim zbivanjima u Republici Srpskoj, pa i BiH. Kako tumačite izborne rezultate u Srpskoj, a kako u Federaciji?

Zahvaljujem na lepim rečima i pozdravljam Vaše cenjene čitaoce. Ne znam da li sam “idealni sagovornik” kako kažete, ali znam da sam u proteklih par dana imao dosta poziva za mišljenje i intervjue oko izbora, ali sam samo Vaš prihvatio, pre svega jer korektno prenosite ono što govorim i nemate mentora iza leđa. No, na početku jedna ograda. Principijelno, nikada ne komentarišem izborne rezultate u Federaciji, prosto zato što nisam čovek koji viri u tuđe dvorište, a njih smatram drugom državom. Kako god i koga god su birali, pravo im budi. Naravno, imam svoje mišljenje i pratim to sa aspekta onoga što radim, ali nikada to ne komentarišem u javnosti. A o mojoj Srpskoj pitajte šta god želite, jer je veći deo moga života utkan u stvaranje i jačanje iste!

Ovi izbori su u principu gotovi, izborni rezultati su objavljeni i prema podacima CIK-a BiH obrađeno je preko 99 % biračkih mesta, pričam o Republici Srpskoj. Čini se da nema prostora za bilo kakve promene čak ni u promilima, a kamoli u procentima. Uprkos tome glavni opozicioni blok “Savez za pobjedu” odlučio se da proklamuje neprihvatanje izbornih rezultata i bojkot institucija. Da li to vidite kao samostalnu političku reakciju ili ima veze sa stranim faktorom, koji je evidentno bio prisutan i na ovim izborima?

Hajde da krenemo od činjenice da su izbori uvek svojevrsna krizna situacija u svakom društvu, kao i da u demokratskim društvima učesnici izbornog procesa imaju pravo da osporavaju, ili čak i u potpunosti ne prihvate izborne rezultate. To je, sve dok se ne poziva na nasilje, legitiman oblik političke borbe. Ali, to važi samo deklarativno i pod uslovom da nemate jačeg stranog mentora iza leđa. Kada ga imate onda se stvari menjaju. Nadam se da je danas većini Srba jasno kako je to Milošević „demokratski“ smenjen!? Gaze nam po mozgu, kao da smo debili a ne najstariji narod u Evropi!?

Suštinski, ja bih rekao da su građani, koji uvek iznova veruju da nešto mogu promeniti ka napretku društva, opet izgubili dragoceno vreme i ponovo se razočarali u sistem, ljude, zakone, a o stranom faktoru da i ne govorim! Strani faktor je uvek i u svemu prisutan u ovom regionu, ali pitanje je imamo li pravo buniti se protiv toga, jer sami smo ga tražili. I sami smo ga doveli. Kvazi komunisti koji su nas, zbog svoga ličnog interesa, izdali evoluirali su, baš uz pomoć tog stranog faktora, u kvazi demokrate, a nas ubedili da je to prosperitet i društveni napredak. Sada plaćamo cenu toga. Znate, kad sadite tikve sa đavolom, ne možete sami brati letinu, morate mu platiti ušur. Otuda je taj „strani faktor“ odavno odomaćen kod naše tzv. „političke elite“, bez obzira ko se, i kada, od njih nalazi u vlasti a ko u opoziciji. Dok naši politički lideri slušaju i vode računa o njihovim interesima, dotle će imati njihovu podršku i opstajati na političkoj sceni, bez obzira kako građani biraju!

O tome mogu vrlo argumentovano da govorim, jer sam sudionik i aktivni učesnik bukvalno svih demokratskih izbora od Titovih vremena do onih prošlih 2016. Sada sam, jer sam tako odlučio, imao priliku da prvi put, onako sa strane, potpuno neutralno i nezavisno sve posmatram i mulridisciplinarno sagledam. Sve je to ličilo i liči na neki veliki rijaliti šou kome neki ljudi, koje ne vidite, unapred znaju ishod, a političari jedno govore, drugo misle a treće rade. I svi zajedno, bez razlike, sluđuju narod.

Naravno, u našem okruženju je teško bilo šta konkretno reći, a ne rizikovati da nekoga optužite bez dokaza ili navučete satanizaciju onih koji imaju pristup majnstrim medijima dok je Vi nemate da se možete braniti.

No, vezano sa sadašnju situaciju, želim da naglasim kako izbori nisu gotovi kad se objave rezultati već kada se na bazi njih formiraju i konstituišu institucije. U skladu s tim često se pokaže da pobednik izbora nije onaj ko ima najviše glasova, već onaj ko ima veći koalicioni potencijal. Sve dok se ne formiraju institucije proces je otvoren.

Sa druge strane, ja bih sa izuzetno velikom rezervom uzeo sve podatke koje objavljuje CIK, bez obzira kome idu na korist, a kome na štetu. Svojevremeno sam bio žrtva njihovog političkog satanizovanja, manipulacije, velikog finansijskog haračenja i konfesionalne ostrašćenosti. To su uradili meni i mojoj stranci SNS RS na Izborima 2008. godine, posle moga odbijanja ponude jedne od partija, da odustanem od lokalnih izbora, i da javno dam podršku njihovom Načelniku, a oni bi meni dali tri odbornika. Samo da napomenem da su moji kandidati radili par meseci od kuće do kuće i da su imali potpisanih i dogovorenih glasova za 10 odborničkih mesta u opštini Gradiška. Ali…

Znam kako rade i da su skloni svakoj vrsti manipulacije, političkog uticaja sa strane, pa čak i otvorenim obmanama i prevarama. Zato, treba sačekati i ne donositi ishitrene zaključke o bilo čemu što se dešavalo ili se i dalje dešava na ovim izborima.

I da se na kraju odgovora na ovo pitanje konkretnije osvrnem na odbijanje „Saveza za pobjedu“ da prizna izborne rezultate. Sa tim su u javnost vrlo eksplicitno izašli gospoda Borenović i Govedarica. No, šta god čuli u ovom periodu moramo uzeti u obzir da svi političari lažu ili moraju da lažu, ako žele da uđu u vlast ili opstanu na nekim pozicijama koje zauzimaju, bez obzira da li su to partijske, društvene, privredne ili neke druge pozicije. I da su po pravilu makijavelistički nastrojeni u smislu onoga da „Cilj opravdava sredstvo“. Ako su oni rekli da ne priznaju izbore jer su „pokradeni“, to bi praktično trebalo značiti poziv da se ugrožena „demokratska volja“ brani na ulici i medijima, sve do ponovnih izbora, ili nekakvog preuzimanja vlasti, ako institucionalno dokažu prevaru. Međutim, kako vidimo, oni uopšte ne potenciraju i ne traže da se istraži bitno u funkciji dokaza o prevari nego se bave trivijalnostima ili glupostima koje nikada neće moći konkretno da dokažu. Slučajno ili namerno? Videćete da će pre ili kasnije neki od lidera početi da popuštaju, možda najpre baš Borenović.

Hajdete da se malo pozabavimo CIK-om BiH, odnosno nečim oko koga se lome koplja ovih dana. Kako tumačite njihov frapantni podatak o broju nevažićih listića koji je u Srpskoj, u zavisnosti od vrste izbora iznosio i do 8%? Da li je to mogući potencijal za prekrajanje izborne volje?

Pravo pitanje! Kako podatak o broju nevažećih listića mogu drugačije tumačiti nego kao svojevrsni skandal koji baca ozbiljnu senku na sveopštu regularnost izbora, i stanje ukupnog demokratskog društva. Kao da je neko hteo da obesmisli izborni proces, napravi pripremu za haos ili čak kriminalizuje čitav izborni proces – zamenom listića u CIK – u, u što su najviše uvereni građani i intelektualci.

Bez obzira na sve, CIK je obavezan i dužan da obezbedi neutralnu istragu i vrati se, ako treba i do biračkih mesta, odnosno konkretnih biračkih odbora, gde su možda nepravilnosti ovog tipa najveće kako bi dao odgovarajuća objašnjenja i u krajnjoj liniji odbranio nekoga od napada. Međutim, znam da je ovako veliki broj praznih listića najbezbolnije i za njih najbezbednije zameniti baš u centrali, a druga hemijska, pa i u prstenu, čini posao na lokalnom nivou. Možda CIK misli da ćemo zaista poverovati da je blizu 8% naših sugrađana izašlo na izbore kako bi na biračkom mestu teralo šegu? Bilo je i takvih kao ja, koji sam namerno popunio dva kandidata i tražio pojašnjenje šta da radim sa mojom greškom. Lepo su našli neki prazan koverat i moj nevažeći listić stavili u koverat, a meni dali drugi. Voleo bih da se od neutralne komisije proveri taj moj nevažeći listić i uporedi, po više osnova, sa drugim nevažećim listićima i da dođemo do istine ako je uopšte ikome stalo do nje osim čestitih glasača, jer i njih ima svakakvih. Mogli bi se, recimo, poligrafom proveriti članovi onih izbornih komisija gde su registrovane ozbiljnije nepravilnosti itd…

Važno pitanje je i da li su nevažeći listići približno ravnomerno raspoređeni shodno rezultatima, ili na nekim mestima gde su pojedini kandidati sticali izraženu prednost. Pošto verujem da je deo ljudi iz opozicije uvek u dogovoru sa vlašću kod bitnih pitanja (zarad svojih ličnih interesa), manipulacije su uvek moguće. Uostalom, takvih stvari imate i u Americi samo što oni stavljaju svoju državu na prvo mesto! A verujem i da nisu tako glupi da stvari rešavaju praznim listićima.

Sve u svemu, imamo puno galame, ali niko ne govori o bitnom. Sumnjam da je to slučajno. Pa, evo, ja ću vam izneti najbezbolnije rešenje i siguran dolazak do istine. Ali, postavlja se pitanje ko želi to da čuje i kome uopšte treba istina o toj političko-tajkunskoj hobotnici koja se igra ne samo našim glasovima, već i životima, osim samih birača sa nametnutim rogovima od političara. Za sve greške ili kriminalno-moralne radnje, tačnom ekspertizom i istragom se može doći do istine, ako treba i poligrafom, a za nevažeće listiće sa dva ili više krstića, ili dopisanim sadržajem, daleko je lakše dokazati kriminal. I od toga treba početi. Treba, jednostavno, napraviti njihovu stručnu grafološku ekspertizu. Ako se radi o grešci ili nameri glasača oba znaka trebala bi biti grafološki ista, a ako je neko kasnije dodao drugi znak, što je mislim najčešće, ili nešto dopisao, kako bi listić postao nevažeći, a time njegov kandidat dobio dva poena u odnosu na oštećenog, onda se mora pojaviti puno razlika: grafoloških, hemijskih, mikrobioloških itd. Odatle krenete, pa dalje…

Da li je problem to uraditi? Svakako da nije, ako se želi istina i pravda, ali ponovo pitam kome je ona potrebna?! Da je potrebna strancima, vlasti, ili opoziciji do nje bi se sigurno došlo. Ali nije, jer gde je istina nema prostora za manipulisanje. A narod ionako niko ne pita, oni su im samo ovce za šišanje i haračenje.

Naravno, nevažeći listići su samo jedan aspekt. Dodaću još sumnjivu ažurnost biračkih spiskova, glasanje dijaspore i mnogo čega drugog. Recimo, onu predstavu sa tzv. “kompjuterskim određivanjem predstavnika partija”, o čemu sam govorio u prošlom intervju, pa davanje ili „kupovinu“ dokumenta o članu na biračkom mestu manjih partija od većih itd.

Znate, prosto rečeno, svaka izborna nepravilnost ili izvire iz CIK-a ili u njega uvire. On je filter koji može razbistriti vodu, ili je dodatno zamutiti. Očekujem da će se o radu CIK-a na ovim izborima još dosta govoriti. I to, nažalost, ničeg lepog.

Znate, izbori su samo deo ukupne borbe političkih elita za vlast i novac, a tu ne postoje nikakve skurpule, moralni kodeksi, čast ili nešto slično o čemu sami toliko govore. CIK BiH je deo tog miljea. Znate onu narodnu “ko o čemu lopov o poštenju”.

Kada pričamo o mogućim nepravilnostima na izborima jednom prilikom ste izjavili da je odgovarajuća olovka koja bledi obezbedila uspeh na referendumu za nezavisnost Crne Gore. Da li je moguće da se nešto tako događalo i kod ovih izbora?

Zašto ne bi bilo moguće? Ja ništa ne govorim napamet. Ili sam u nečemu lično učestvovao i uverio se, ili znam validnu osobu koja mi kaže valjanu informaciju, ja ne slušam ni lovačke, ni kafanske priče kao neki drugi! Kada sam to primetio na jednim od ranijih izbora i sutradan se požalio jednom gospodinu iz OSCE-a, koji je slučajno bio moj Brat Mason, njegove službene reči bile su da sam trebao to oko olovke istog momenta prijaviti njima, a kasnije uz kafu mi je ispričao da je takva vrsta nepravilnosti registrovana i na crnogorskom Referendumu.

Ima li gospodin Mason ime?

Kakve me to gluposti pitate? Naravno da ima ime, ali valjda o Masonima znate toliko da Vam je jasno da ga nikada ne bih izrekao, jer braća se ne izdaju i ako treba ginu jedan za drugoga bez obzira koje vere, nacije ili političke opcije bili, u ovom tamnom i prljavom svetu i okruženju.

Izvinite, povukla me novinarska radoznalost. Dakle, kako razumem, sumnjate u mogućnost smišljenih manipulacija koje se dešavaju uz znanje, pa možda i saradnju CIK-a.

Tako je. Naravno, kad kažem CIK mislim na pojedince iz rukovodstva. Verovatno da i među njima ima čestitih ljudi, ali… No, bez njihovog umešateljstva nepravilnosti sigurno ne bi mogle biti tolike. A metode, tehnička sredstva i sistemi za manipulaciju stalno napreduju. Na primer, pokazaću vam nešto odmah kada mi pogledom na moj sat kažete koliko je sati?

Dvanaest i petnaest, a zašto me to pitate?

Da li se ovaj sat razlikuje od drugih?

Pa, šta znam, sat ko sat, samo vidim ima više tih dugmića!

Ipak, nije sat ko sat. Pokazaću vam da je ovaj naš razgovor kompletno video i tonski sniman. Izvinjavam se što Vam to nisam pre rekao, ali ako se vi slažete, ja ću sve obrisati. To je jedna od mojih zaštita, ne od Vas jer sa vama i pričam zato što korektno prenesete ono što govorim, ali većina drugih novinara ume da menja moje reči, njihovu boju, suštinu i smisao, pa im tekst ponekad dobije sasvim drugu konotaciju od one koju sam imao na umu. A tako i sebe proveravam. Znate, profesori su rasejana bića…

Niste Vi rasejani. Ali, kad smo kod videa i tehnike kakva je bila uloga Vaših medija i medija uopšte u ovom izbornom procesu?

To je veoma opširna tema. Mogu samo reći da su većina medija izvršioci ili egzekutori raznih strategija i da u ovako prljavim kampanja mediji predstavljaju nosioce najbesprizornijih manipulacija koje se mogu zamisliti. Prema mojoj odluci da se povučem iz bilo kog vida aktivne politike, moji mediji, kao ni ja, nismo uopšte učestvovali na sadašnjim izborima, niti smo prenosili bilo kakve informacije o izbornom procesu. Rešili smo da u opštoj poplavi laži i svakojake prljavštine ostanemo oaza relaksirajućih sadržaja. Tako ćemo se ponašati i u ovom post-izbornom periodu. Nećemo naše verne gledaoce, niti slušaoce, izlagati lažima i manipulacijama koje mogu imati ozbiljne posledice i za njih.

Da se vratimo izbornim rezultatima. Šta god Vi, poštovani profesore, mislili o CIK-u njihovi podaci za sada su jedino meritorni, pa bih Vas zamolio da prokomentarišete činjenicu da je Željka Cvijanović pobedila Vukotu Govedaricu sa 4,5 % razlike, a da on tvrdi da mu je pobeda oteta.

Da znam i jednog čoveka u svom okruženju koji je glasao za Željku Cvijanović nasmejao bih se Govedarici, ali ne znam. Bukvalno ni jednog. Naravno, to ne mora ništa da znači, ali ako me već pitate, sve i da je njena pobeda čista kao suza mislim da je gospođa Cvijanović jedna od onih Dodikovih grešaka koja će mu se u nekom trenutku ozbiljno odbiti o glavu. Mogao je on naći mnogo ozbiljnijeg i narodu prihvatljivijeg kandidata nego što je ona. Pa, čak i da mu je kriterijum bio poslušnost, nije dobro birao. Kao građanin, kao privrednik i Predsednik privatnih poslodavaca RS pa i kao vlasnik više elektronskih medija, ogorčen sam načinom na koji je ona vodila vladu i ekonomiju Republike Srpske. Za razliku od vođenja Vlade u manipulaciji i politikanstvu je odlična. Ako se u konačnom ishodu ona postavi, bez obzira da li je to legalno, budući da narod ne priznaje njenu legitimnost, mogla bi možda biti dobar manipulator u odnosima sa BiH, bez obzira na hrvatske gene, pa bih joj onda oprostio razne gluposti kao premijerki. Jer, iza nje kao premijera ostaje: uspostavljeni koruptivni sled u državi, nabacivanje poslova “svojima”, glomazni državni aparat sasatavljen uglavnom od nestručnih političkih trutova, bahatost, potcenjivački odnos i RS i lokalnih vlasti prema građanima, stručnjacima, naučnicima, a da ne govorim o državnim dugovima, kreditima, a posebno raznim donesenim zakonima i uredbama, koji su protiv interesa građana RS!

Voleo bih da se varam, ali sa njom na čelu ne vidim nikakav ekonomski prosperitet, pa razmišljam da sve što sam za 46 godina napornog rada stekao, prodam i vratim se u Beograd, odakle sam došao sa 19 godina.

Zanimljivo. Pitao sam Vas o gospođi Cvijanović jer je tokom kampanje dosta uzburkalo duhove jedno Vaše otvoreno pismo koje ste joj uputili kao oštećeni građanin i u kome ste, kroz konkretan problem, ukazali na zloupotrebe i neshvatljivu osionost lokalnih vlasti prema građanima. Iako pismo nema političkih konotacija, ima onih koji smatraju da ste se time umešali u kampanju na strani opozicije?

Kakva opozicija, kao da bi oni bili bolji. Svi političari duvaju u istu tikvu – lični interes! Ja sam reagovao kad se problem desio, kada su mi lokalne kabadahije, koje ona štiti, isključile vodu zato što sam odbio da platim račun koji je dvadeset sedam puta veći nego inače i zatražio njegovu proveru, siguran da toliku potrošnju nisam imao. I to tek kada su moji dopisi na lokalnom nivou ostali bez rezultata, a šikaniranje kome su moji mediji bili izloženi se nastavilo. Pisao sam joj kao najvišoj instanci operativne vlasti u Republici Srpskoj, ne kao predsedničkom kandidatu. To kako je moguće da se takvo neshvatljivo ponašanje lokalnih institucija dogodi usred kampanje, pitanje je za vlast a ne za mene. Zašto bih ja brinuo o bilo čijem rejtingu, ako o njemu ne brine on sam i njegovi partijski drugovi?

No, stvar se može postaviti i drugačije. Moje otvoreno pismo dalo je mogućnost vlasti da rešavanjem tog konkretnog problema ili bar ogradom od lokalnih kabadahija iz svojih redova, podigne izborni rejting, jer ja bih sigurno i javno zahvalio da je to učinjeno. Ali, to je izostalo. Ovo moje otvoreno pismo je ignorisano kao i par drugih kojima sam ukazivao na propuste ili nudio konkretne predloge i inicijative da se neke stvari urede kako treba. Bojim se da postajem već dosadan javnosti ponavljanjem da nikada čak ni odgovor nisam dobio.

Kako tumačite to ćutanje i ignorisanje?

Takvo ponašanje, ne samo gospođe Cvijanović već i drugih ljudi na vlasti u kontekstu bahatosti, osionosti, umišljenosti, a posebno prepotentnosti, može se okarakterisati ili kao bolesno ponašanje, ili kao njihovu uverenost i sigurnost da će raznim manipulacijama, prevarama, obmanama i nemoralnim radnjama, sigurno legalizovati svoju pobedu, što je njima najvažnije i što se, verujem, i na ovim Izborima praktično potvrđuje. U tom kontekstu parafraziraću Makijavelija: „Svakakvo ponašanje opravdava rezultat!“ Svi naši političari znaju da se Izbori štimaju, najčešće uz saradnju sa stranim mentorom. Od Titovih kuglica i ćoravih kutija, došli smo do olovaka koje blede i kompjutera ali je suština ostala ista. Krade se i prekraja izborna volja. Naravno, danas mnogo kultivisanije i sofisticiranije jer su tehnika i tehnologija otišle veoma visoko, a običnom građaninu našeg podneblja obično su nedostupne i nerazumljive!

Još malo o konkretnim rezultatima. U razgovoru koji smo vodili, pre par meseci, povodom prisajedinjenja Vaše Srpske napredne stranke Republike Srpske u novu Srpsku Naprednu stranku, istog imena, na čelu sa gospodinom Darkom Matijaševićem, nakon čega ste objavili svoj definitivan izlazak iz bilo kakvog vida aktivne i javne politike, najavili ste gospodina Matijaševića kao savremenog lidera velikih mogućnosti, ali tek za sledeći izborni ciklus. Apostrofirali ste i njegov nadimak „balkanski Putin“. Kako cenite to što su on i stranka postigli na ovim izborima?

Kao sasvim zadovoljavajući rezultat za početak. Posebno, s obzirom, po meni, na nemoralno, još uvek tranziciono i reći ću to otvoreno, gotovo mafijaško-političko okruženje!

Od 37 kandidata za predsednika RS, gospodin Matijašević se plasirao na 6. mesto, a stranka je bez obzira što je daleko od cenzusa prepoznata kao budući politički subjekt. Sada je na njemu i stranačkim organima da se posvete redovnim političkim aktivnostima u popularizaciji stranke i nametanju njenih ideja. Gospodin Matijašević je sposoban i ambiciozan čovek koji ima lidersku harizmu i verujem da će naći pravi put. Rekao sam u prošlom Intervju i sad ponavljam da je on novo čestito Svetlo u našem tamnom i nemoralnom tunelu. Vrlo je bitno i to kako će se stranka postaviti u post-izbornoj krizi koja se nadzire.

Sećam se da ste tada pomenuli još dva imena, kao tip političara koji imaju perspektivu i koji najmanje lažu, lažno obećavaju i manipulišu. Gospodina Marka Pavića i dr Nenada Stevandića. Proverio sam i političke opcije obojice prešle su cenzus. Znači, dobro ste „gađali“?

Drago mi je zbog njih dvojice jer kad jedna politička opcija postane parlamentarna onda joj se otvaraju mnoge mogućnosti. A oni zaslužuju priliku. Posebno to važi za gospodina Pavića čija je stranka treća politička snaga u izborima za Narodnu Skupštinu što joj daje veliki koalicioni potencijal. U njihovom slučaju jesam dobro „gađao“, ali mnogo je bitnije da birači počinju da prepoznaju neke stvari i političke vrednosti i da se ne hvataju samo za onoga ko najbolje lažno obećava. Da počnu da misle. Gospoda Pavić i Stevandić realni su i ostvareni ljudi, koji misle svojom glavom, a takvi nam trebaju u vremenima koja dolaze.

Da se vratimo na Vas kao eksperta za bezbednost. Da li trenutna situacija klizi u ozbiljnu post-izbornu krizu i ima li to veze sa stranim faktorom? Konkretno, mislim na glasove o prisustvu engleskih stručnjaka za specijalne operacije i dolazak jednog broja profesionalnih „aktivista“ za obojene revolucije u RS i Federaciju.

Ako gledate bezbedonosno, postoji dovoljno preduslova za izbijanje ozbiljne post-izborne krize u RS, a hoće li je biti zavisi od razvoja daljnje situacije, kako u BiH, tako i šire, a posebno od volje onih koji povlače konce naših priglupih pajaca, koje gledamo na političkoj sceni Srpske. Već sam više puta govorio, a sada dodajem, drugo poluvreme ili finale trećeg svetskog rata je aktivno. Nije slučajno kriza u Makedoniji, pa imamo Kosovo, Hrvatsku, a očekujem je i u Crnoj Gori. Kriza će iznedriti određena rešenja, pa da se napokon svi malo smirimo i počnemo da radimo u okviru projekta Srpski Pijemont-Zapadni Balkan. Najbitniji faktor je VREME!

Kada su svi izbori u pitanju, ne libim se da ponovim da sve izvire, a na kraju i uvire u CIK BiH, i da oni snose punu odgovornost zbog svoje nestručnosti, aljkavosti a moguće i kriminalnih radnji. NJihov manipulantski pristup koji može biti deo nečijeg šireg scenarija, namerno ili ne, izazivao je velike političke tenzije i nezadovoljstvo birača i građana. Većina građana jeste nepismena za politiku, to nije sporno, ali ipak ne treba toliko potcenjivati biračko telo, jer postoji nešto što se zove elementarna logika.

Posmatrajući ove Izbore realno i nepristrasno, a po Velikom NJegošu „Ko na brdu ak` imalo stoji više vidi no onaj pod brdom“ mogu da Vam garantujem, kada bi dobio legitimna istraživačko-novinarsko-policijska ovlašćenja, zašta imam lično puni legalitet i stručnost, dosadašnje iskustvo i korektnost, kao i čvrstu garanciju stranog faktora – da se meni ne bi moglo ništa pogubno desiti, dokazao bi kriminal i počinioce i stvorio osnov da ih većinu zakonski POŠTENI SUD pošalje u zatvor, ali…

Da budete politički Eliot Nes?

Ne politički, već narodni, naravno, prošlo je vreme Eliota Nesa. Danas je Mafija, u odnosu na američku onog vremena, malo drugačija, ali u sprezi sa nekim stranim faktorom uvek na vlasti i nikada neće dati zakonsku mogućnost za razotkrivanje prljavih radnji, jer ta političko-mafijaška hobotnica dobro zna i predviđa sve varijante. Da budem jasan, ne mislim samo na jednu političku opciju, niti na trenutni raspored političkih snaga! To je proces u kome se menjaju samo imena, ali jeste li videli nekog političara ili onoga ko neposredno služi tom svetu da čami u zatvoru? Niste i nećete. Oni su doneli zakone kojima sebe štite kao „bele međede“. Da ne bude nesporazuma tu mislim na sve političke partije, bez obzira da li su opozicija ili vlast. Otuda opozicija nikad čvrsto ne insistira na promeni zakona koji regulišu politički život, recimo primanja poslanika, budući da se nadaju da će oni doći na vlast pa će ti zakoni i njima dobro poslužiti.

Tu su i često apsurdni zakoni koji regulišu položaj građana u odnosu na državu. NJih uvek zajednički donose vlast i opozicija. Navešću Vam dva moja lična iskustva u tom smislu.

Nedavno sam svom vozaču rekao da skine pandže sa moga blokiranog poslovnog mercedesa, zbog nepropisnog parkiranja, jer sam morao žuriti na bitan sastanak u drugom gradu i dogovor oko posla od oko 100.000 eura. Jednostavno, nisam imao vremena da uđem u standarnu proceduru, propao bi mi sastanak i posao. Računao sam da pandže koštaju oko 100 KM, SUD i prekršajna kazna isto toliko i ja ću to sve fino platiti kad posao završim. Na kraju, od tog mog posla država ima i porez kao svoj interes. Međutim policija i tužilaštvo su po službenoj dužnosti protiv mene pokrenuli krivični postupak jer sam ja po nekakvom besmislenom zakonu navodno oštetio državnu imaovinu, a za to je zaprećena kazna zatvora do tri godine. Pazite samo, zbog jednog skidanja pandži, da bi stigao na vreme, koji na kraju krajeva „oštećuje državu“ za nepunih 100 evra, možete robijati tri godine. Ne morate, ali možete, postoji mogućnost. Zar nam time ta politička elita ne daje do znanja da su nama, građanima, uzurpirali državu, koju smo koliko juče branili životima i svime što smo imali. A pazite sada dalje PRAVDE!
Moj spor sa vodovodom o kome sam na kraju pisao to otvoreno pismo Željki Cvjanović. Kako nisam želeo da platim račun koji je bio 27 puta veći od uobičajenog i uprkos sudskom postupku koji je započet, neki kreten iz vodovoda, dakle deo državno-opštinske vlasti, naredio je svojim radnicima da sa inspektorima skinu moj lični i Vikomov vlasnički vodomer koji smo kupili svojim novcem. Da jednostavno sa mog poseda odnesu moju imovinu bez ikakve odluke suda. I nikome ništa. Gde je tu pojedinac u odnosu na državu? Za takve zakone obično uvek glasaju i vlast i opozicija. Danas trebaju prvima, sutra će se njima koristiti ovi drugi.
Kroz ove primere hoću da Vam kažem da su vlast i opozicija, ma kako se krvili u izbornoj utakmici, zapravo deo istog miljea i jedni drugima su daleko bliži nego onima koji ih biraju, nama biračima. Pri tome, uspostavljen je takav manipulativni politički sistem da stvarna izborna volja birača na njega može uticati desetak odsto.

Da se vratimo pomenutom „stranom faktoru“ koji je nekada vidljiv, nekad nevidljiv, ali uvek prisutan? I u kojoj meri on želi radikalizaciju sadašnje situacije?

Opet vi o stranom faktoru. Hajde, da ja vama i javnosti postavim par pitanja. Jesu li naši, ili neki tuđi, političari doneli zakone da može doći kod nas ko god hoće i kada hoće? Zašto onda praviti famu oko prisustva stranaca, kada su im oni koje smo „birali“ sve to dozvolili? Da li neko brani našim političarima da oforme Nacionalnu bezbednost u RS, kao stručnu, a ne političku službu ili organizaciju? U tom bezbednosno-političkom ili najbitnijem segmentu Srpskog nacionalnog korpusa, recimo, Dr Darko Matijašević je u predizbornim nastupima najavio da će pokrenuti Srpsko nacionalno veće. Sjajna ideja! Da li našim političarima na vlasti to neko brani? Ne, znamo da neke minorne grupe na Balkanu to već imaju! Stranci preporučuju ukupnu transparentnost, a u praksi se pravi selekcija informacija. Ono što je od ličnog interesa pojedinaca na vlasti, koji je u čvrstoj sprezi sa delom iz opozicije i koalicije, nećete imati ništa, i ako nešto u toj sferi objavite, nastradali ste. Ništa od toga nije na korist narodu i državi, ali jeste tzv.“političkoj eliti“.

Što se tiče mogućnosti radikalizacije krize, pitanje je šta ONI iz Senke hoće i oko čega će se dogovoriti, a oko čega neće. Kad govorimo o stranom faktoru, moramo uzeti u obzir da je BiH i ustrojena tako da, kada god zatreba, može postati izvor krize, ali pitanje je koliko su RS i BiH zaista važne sadašnjoj američkoj administraciji. Englezima su evidentno važne. I Rusima. Da im nisu važne niti bi Englezi navodno (ja to ne znam, a političarima i medijima niti ne verujem!) slali svoje specijaliste za tzv.“operacije pod lažnom zastavom“ (False flag operation), niti bi predsednik Putin primao Dodika pred same izbore. Kad govorimo o Englezima treba pojasniti da se često za ljude koji dolaze, upotrebljava pogrešan termin “specijalci” pa ih ljudi mešaju sa nekakvim komandosima ili nečim sličnim. Ne. Ako su ovi tu, onda se radi o specijalistima za izazivanje društvenih kriza i upravljanje njima. Ukoliko su zaista došli oni sada sondiraju sve relevantne informacije i još odmeravaju kojeg pajaca ili situaciju da startuju u okviru strategije i cilja koga imaju.

Izneću i svoje mišljenje oko nečega što se u javnosti ne zna! Post-izborni period je vreme kada njihove strategije miruju i kada one mogu da budu uspešne i ako ih ne dovedu do kraja. Ostavlja se prvo vreme za lobiranje izabranih političara, oni se pritežu da ne kažem za šta, ucenjuju, obećavaju i dogovaraju. E, sada znate kavi su naši ljudi. Većina će sve prihvatiti, samo da bude u vlasti i fotelji. Dovoljno je setiti se prošlih opštih izbora iz 2014. I ako se sve dogovori, kako NJIMA odgovara, onda nema potrebe za finalom strategijom koja je planirana. A ako ne onda se ide dalje sa strategijom haosa dok se ti političari koji nisu prihvatili uslove ne skinu ili ne uklone. Onda se povlače razni pajaci. Čestitim političarima je ostala mogućnost da daju ostavku i da se povuku, da ne bi došlo do haosa, ali takvih je veoma malo. Mislim da među ovim ostavkama na članstvo u izbornim komisijama možda ima hrabrih i čestitih ljudi, i ako su te ostavke moralni čin zbog nečega lošeg, onda je to u redu. Ali, sve to može biti i manevar da na njihovo mesto dođe neko drugi, poverljiviji, odabran za saradanju kako bi se odbranile manipulacije? Sve bi to trebalo policijski ispitati ali mlitava, nestručna, a možda sa vlastima i dogovorena opozicija, ne ulaze u suštinu problema nego pričaju priče za malu decu.

Ponoviću, svako društvo koje pretenduje da bude demokratsko uvek je najranjivije u periodu izbora. Činjenica da postoji realno nezadovoljstvo najvećeg dela birača izbornim procesom, svakako je prilika za svaku vrstu destabilizacije, da se nezadovoljstvo produbi i usmeri tako da izazove posledice koje niko ne želi. Jer, polarizacija i destabilizacija nikako sada RS nisu potrebni.

Da li je prisustvo samo Engleza znak da Evropa i Amerika gube interes za dešavanja u RS i BiH?

A ko Vam kaže da su prisutni samo Englezi?! To što neko hoće da vi vidite pa Vam ga gura ispred nosa je jedno, a to što se stvarno dešava nešto sasvim drugo.

Da li procenjujete da čitava stvar može da se završi na ulici i kakve to posledice može imati na stabilnost Republike Srpske i njen statusni položaj?

Već sam na to delimično odgovorio, ali ako insistirate direktno reću ću da je to sasvim moguća opcija, a možda i jedina prava, ako se utvrdi da je vlast pokrala glasove. A ako se to desi mnogo dostignutih vrednosti biće ugroženo. Jer, kako je govorio švajcarski psiholog Karl Gustav Jung, masa na ulici uvek razmišlja logikom najmanje pametnog, a deluje strašću najagresivnijeg. Nezrelost većeg dela naše političke elite i njena poslovična nespremnost da se bavi uzrocima, već samo posledicama, dodatno usložnjava situaciju. Pogledajte samo niz propusta vlasti koji su doveli do toga da protest “Pravda za Davida” ovoliko traje, bez obzira šta su mu uzroci i motivi. Ne zna im se broja. Sada će se to verovatno spojiti sa biračima koji su prevareni ili ih je neko ubedio da su prevareni, svejedno.

Malo je hladnih glava da iznađu najmanje loš dogovor od interesa za narod i državu, kao što sam rekao većina ih gleda svoje lične i partijske interese.

Kad pominjemo hladne glave, koliko Vaš projekat Srpski Pijemont-Zapadni Balkan sa jasnim insistiranjen na potrebi srpsko-srpskog jedinstva može pomoći da se tenzije spuste i sve reši političkim dogovorom i formiranjem institucija?

Može pomoći i trudi se da pomogne kao glas razuma i međusobne tolerancije. O konkretnim aktivnostima ne mogu da govorim, ali one se sastoje u predočavanju mogućih posledica produbljivanja krize ne samo za srpski narod u RS i BiH, već za srpski nacionalni korpus u celini. No, mi nemamo ni novac, ni mainstrim medije, ni strani faktor iza sebe. Bez toga jednostavno ne možete adekvatno predstaviti svoje stavove i ideje. Ono što imamo su autoritet ljudi od znanja i vizije. I trudimo se da to koristimo. Da kažemo ljudima da su srpsko-srpska sloga i jedinstvo jedini garant ostanka i opstanka na srpskim prostorima u ovim teškim vremenima. Govorimo to i političarima i onima koji će sutra na ulici, možda, jurišati jedni prema drugima. Nadamo se da će nas čuti.

Da rezimiramo, kakvu poruku nam šalju ovi izbori, ne samo rezultati, već i sve što ih prati?

Šalju puno poruka, ali sigurno ću iznenaditi onom koju smatram najbitnijom. Republika Srpska treba da se pripremi za post-Dodikovsku eru. To je ono što izdvajam.

Bez obzira što on ostaje glavni faktor na političkoj sceni i čak da novi premijer bude iz njegove partije, mislim da i građani, a posebno institucije treba da se pripreme za to da Dodik svojim autoritetom neće moći sve da rešava, kao do sada. Jednostavno, biće na novim dužnostima, sa drugim preokupacijama i suočen sa novim odnosom snaga. Institucionalna udaljenost člana predsedništva BiH od operativne politike entiteta, koja sada izgleda nevažno, brzo će se pokazati kao itekako značajna. Neko to odozgo itekako dobro vidi i znaće da upotrebi u korist svojih interesa. Otuda vraćanje autoriteta legalnim političkim institucijama u Srpskoj mora biti prioritet samom Dodiku, ali i svima nama. Mislim da guranje Željke Cvijanović u prvi plan nije dobar početak tog procesa, ali vreme će reći svoje. Važno je da nam svima interes Republike Srpske bude iznad ličnog. Samo sa takvim pristupom sačuvaćemo entitet i sebe kao narod. Nisam siguran da slično misli i deluje deo našeg političkog establišmenta.

Na samom kraju, šta očekujete od Dodika u predsedništvu BiH u sadašnjoj konstelaciji snaga?

Pa, očekujem upravo ono što je gospodin Dodik i najavio, da on u Sarajevo nosi srpsku zastavu i da nema ništa protiv da i Hrvati ponesu svoju. To je veoma mudra poruka, ako je pravilno razumete. A ja lično želim mu da nam, na povratku iz Sarajeva, može reći ono što je Mesić rekao Hrvatima kada se iz Beograda vratio u Zagreb: „Ja sam svoj posao obavio“. Pa da se onda, svi zajedno, posvetimo projektu Srpski Pijemont – Zapadni Balkan.

Hvala na vremenu, poštovani profesore, čuli smo dosta toga zanimljivog ali i intrigantnog.

Čuli ste mišljenje čoveka koji misli svojom glavom. Hvala vama na spremnosti da to prenesete. Koristim ovu priliku da svim učesnicima u izbornom procesu, i onima koji biraju, i onima koje biraju i navodno izabiraju da uvek imaju na umu onu narodnu – Ko god seje vetar žanjaće oluju! Čudna su vremena.

Od trenutka kada su dvojica političkih lidera Vukota Govedarica i Branislav Borenović najavili da opozicija u Republici Srpskoj ne priznaje rezultate glasanja na tek završenim izborima, čak ni prema podacima CIK-a prilično „ubedljivu pobedu“ Milorada Didika, i za jedinu “slobodnu teritoriju” u RS proglasili Trg Krajine u Banjaluci gde se već mesecima održavaju protesti pod geslom “Pravda za Davida”, poput Hajd parka u Engleskoj, mnogima se čini da počinje drugo, van–institucionalno, poluvreme izbornog procesa?

No, do čega ovo može dovesti? Šta praktično znači za RS i srpski narod u BiH? I kakve mogu biti posledice po stabilnost i bezbednost Srpske i njenih građana? – samo su neka od pitanja koja se otvaraju u ovom politički i nacionalno jako osetljivom trenutku ne samo za Republiku Srpsku i njene građane, već i za čitav srpski nacionalni korpus. Odgovore na njih i druga pitanja vezana za sam izborni proces i njegove posledice potražili smo u razgovoru sa prof. dr Vinkom Perićem, ekspertom za bezbednost, vlasnikom medijske grupe “Vikom”, Predsednikom poslodavaca RS i nezavisnim srpskim intelektualcem patriotske orijentacije, čija multidisciplinarna sagledavanja političkih procesa i brojne društvene inicijative i predviđanja, već godinama predstavljaju avangardu srpskog patriotskog mišljenja.

Poštovani profesore Periću, zahvaljujemo što ste uprkos obavezama koje imate vezano za finalizaciju prvog dela Monografije o Vašem životu i učešća u nastanku i izgradnji Republike Srpske, o čemu se nedovoljno zna u javnosti, izdvojili vreme za ovaj razgovor na čijoj smo hitnosti insistirali. Činjenica da uvek otvoreno govorite ono što mislite i da ste u pravom smislu reči nezavisni od bilo koje političke opcije, naravno uz ogroman potencijal znanja i iskustva u sagledavanju društvenih kretanja, čine Vas idealnim sagovornikom o aktuelnim zbivanjima u Republici Srpskoj, pa i BiH. Kako tumačite izborne rezultate u Srpskoj, a kako u Federaciji?

Zahvaljujem na lepim rečima i pozdravljam Vaše cenjene čitaoce. Ne znam da li sam “idealni sagovornik” kako kažete, ali znam da sam u proteklih par dana imao dosta poziva za mišljenje i intervjue oko izbora, ali sam samo Vaš prihvatio, pre svega jer korektno prenosite ono što govorim i nemate mentora iza leđa. No, na početku jedna ograda. Principijelno, nikada ne komentarišem izborne rezultate u Federaciji, prosto zato što nisam čovek koji viri u tuđe dvorište, a njih smatram drugom državom. Kako god i koga god su birali, pravo im budi. Naravno, imam svoje mišljenje i pratim to sa aspekta onoga što radim, ali nikada to ne komentarišem u javnosti. A o mojoj Srpskoj pitajte šta god želite, jer je veći deo moga života utkan u stvaranje i jačanje iste!

Ovi izbori su u principu gotovi, izborni rezultati su objavljeni i prema podacima CIK-a BiH obrađeno je preko 99 % biračkih mesta, pričam o Republici Srpskoj. Čini se da nema prostora za bilo kakve promene čak ni u promilima, a kamoli u procentima. Uprkos tome glavni opozicioni blok “Savez za pobjedu” odlučio se da proklamuje neprihvatanje izbornih rezultata i bojkot institucija. Da li to vidite kao samostalnu političku reakciju ili ima veze sa stranim faktorom, koji je evidentno bio prisutan i na ovim izborima?

Hajde da krenemo od činjenice da su izbori uvek svojevrsna krizna situacija u svakom društvu, kao i da u demokratskim društvima učesnici izbornog procesa imaju pravo da osporavaju, ili čak i u potpunosti ne prihvate izborne rezultate. To je, sve dok se ne poziva na nasilje, legitiman oblik političke borbe. Ali, to važi samo deklarativno i pod uslovom da nemate jačeg stranog mentora iza leđa. Kada ga imate onda se stvari menjaju. Nadam se da je danas većini Srba jasno kako je to Milošević „demokratski“ smenjen!? Gaze nam po mozgu, kao da smo debili a ne najstariji narod u Evropi!?

Suštinski, ja bih rekao da su građani, koji uvek iznova veruju da nešto mogu promeniti ka napretku društva, opet izgubili dragoceno vreme i ponovo se razočarali u sistem, ljude, zakone, a o stranom faktoru da i ne govorim! Strani faktor je uvek i u svemu prisutan u ovom regionu, ali pitanje je imamo li pravo buniti se protiv toga, jer sami smo ga tražili. I sami smo ga doveli. Kvazi komunisti koji su nas, zbog svoga ličnog interesa, izdali evoluirali su, baš uz pomoć tog stranog faktora, u kvazi demokrate, a nas ubedili da je to prosperitet i društveni napredak. Sada plaćamo cenu toga. Znate, kad sadite tikve sa đavolom, ne možete sami brati letinu, morate mu platiti ušur. Otuda je taj „strani faktor“ odavno odomaćen kod naše tzv. „političke elite“, bez obzira ko se, i kada, od njih nalazi u vlasti a ko u opoziciji. Dok naši politički lideri slušaju i vode računa o njihovim interesima, dotle će imati njihovu podršku i opstajati na političkoj sceni, bez obzira kako građani biraju!

O tome mogu vrlo argumentovano da govorim, jer sam sudionik i aktivni učesnik bukvalno svih demokratskih izbora od Titovih vremena do onih prošlih 2016. Sada sam, jer sam tako odlučio, imao priliku da prvi put, onako sa strane, potpuno neutralno i nezavisno sve posmatram i mulridisciplinarno sagledam. Sve je to ličilo i liči na neki veliki rijaliti šou kome neki ljudi, koje ne vidite, unapred znaju ishod, a političari jedno govore, drugo misle a treće rade. I svi zajedno, bez razlike, sluđuju narod.

Naravno, u našem okruženju je teško bilo šta konkretno reći, a ne rizikovati da nekoga optužite bez dokaza ili navučete satanizaciju onih koji imaju pristup majnstrim medijima dok je Vi nemate da se možete braniti.

No, vezano sa sadašnju situaciju, želim da naglasim kako izbori nisu gotovi kad se objave rezultati već kada se na bazi njih formiraju i konstituišu institucije. U skladu s tim često se pokaže da pobednik izbora nije onaj ko ima najviše glasova, već onaj ko ima veći koalicioni potencijal. Sve dok se ne formiraju institucije proces je otvoren.

Sa druge strane, ja bih sa izuzetno velikom rezervom uzeo sve podatke koje objavljuje CIK, bez obzira kome idu na korist, a kome na štetu. Svojevremeno sam bio žrtva njihovog političkog satanizovanja, manipulacije, velikog finansijskog haračenja i konfesionalne ostrašćenosti. To su uradili meni i mojoj stranci SNS RS na Izborima 2008. godine, posle moga odbijanja ponude jedne od partija, da odustanem od lokalnih izbora, i da javno dam podršku njihovom Načelniku, a oni bi meni dali tri odbornika. Samo da napomenem da su moji kandidati radili par meseci od kuće do kuće i da su imali potpisanih i dogovorenih glasova za 10 odborničkih mesta u opštini Gradiška. Ali…

Znam kako rade i da su skloni svakoj vrsti manipulacije, političkog uticaja sa strane, pa čak i otvorenim obmanama i prevarama. Zato, treba sačekati i ne donositi ishitrene zaključke o bilo čemu što se dešavalo ili se i dalje dešava na ovim izborima.

I da se na kraju odgovora na ovo pitanje konkretnije osvrnem na odbijanje „Saveza za pobjedu“ da prizna izborne rezultate. Sa tim su u javnost vrlo eksplicitno izašli gospoda Borenović i Govedarica. No, šta god čuli u ovom periodu moramo uzeti u obzir da svi političari lažu ili moraju da lažu, ako žele da uđu u vlast ili opstanu na nekim pozicijama koje zauzimaju, bez obzira da li su to partijske, društvene, privredne ili neke druge pozicije. I da su po pravilu makijavelistički nastrojeni u smislu onoga da „Cilj opravdava sredstvo“. Ako su oni rekli da ne priznaju izbore jer su „pokradeni“, to bi praktično trebalo značiti poziv da se ugrožena „demokratska volja“ brani na ulici i medijima, sve do ponovnih izbora, ili nekakvog preuzimanja vlasti, ako institucionalno dokažu prevaru. Međutim, kako vidimo, oni uopšte ne potenciraju i ne traže da se istraži bitno u funkciji dokaza o prevari nego se bave trivijalnostima ili glupostima koje nikada neće moći konkretno da dokažu. Slučajno ili namerno? Videćete da će pre ili kasnije neki od lidera početi da popuštaju, možda najpre baš Borenović.

Hajdete da se malo pozabavimo CIK-om BiH, odnosno nečim oko koga se lome koplja ovih dana. Kako tumačite njihov frapantni podatak o broju nevažićih listića koji je u Srpskoj, u zavisnosti od vrste izbora iznosio i do 8%? Da li je to mogući potencijal za prekrajanje izborne volje?

Pravo pitanje! Kako podatak o broju nevažećih listića mogu drugačije tumačiti nego kao svojevrsni skandal koji baca ozbiljnu senku na sveopštu regularnost izbora, i stanje ukupnog demokratskog društva. Kao da je neko hteo da obesmisli izborni proces, napravi pripremu za haos ili čak kriminalizuje čitav izborni proces – zamenom listića u CIK – u, u što su najviše uvereni građani i intelektualci.

Bez obzira na sve, CIK je obavezan i dužan da obezbedi neutralnu istragu i vrati se, ako treba i do biračkih mesta, odnosno konkretnih biračkih odbora, gde su možda nepravilnosti ovog tipa najveće kako bi dao odgovarajuća objašnjenja i u krajnjoj liniji odbranio nekoga od napada. Međutim, znam da je ovako veliki broj praznih listića najbezbolnije i za njih najbezbednije zameniti baš u centrali, a druga hemijska, pa i u prstenu, čini posao na lokalnom nivou. Možda CIK misli da ćemo zaista poverovati da je blizu 8% naših sugrađana izašlo na izbore kako bi na biračkom mestu teralo šegu? Bilo je i takvih kao ja, koji sam namerno popunio dva kandidata i tražio pojašnjenje šta da radim sa mojom greškom. Lepo su našli neki prazan koverat i moj nevažeći listić stavili u koverat, a meni dali drugi. Voleo bih da se od neutralne komisije proveri taj moj nevažeći listić i uporedi, po više osnova, sa drugim nevažećim listićima i da dođemo do istine ako je uopšte ikome stalo do nje osim čestitih glasača, jer i njih ima svakakvih. Mogli bi se, recimo, poligrafom proveriti članovi onih izbornih komisija gde su registrovane ozbiljnije nepravilnosti itd…

Važno pitanje je i da li su nevažeći listići približno ravnomerno raspoređeni shodno rezultatima, ili na nekim mestima gde su pojedini kandidati sticali izraženu prednost. Pošto verujem da je deo ljudi iz opozicije uvek u dogovoru sa vlašću kod bitnih pitanja (zarad svojih ličnih interesa), manipulacije su uvek moguće. Uostalom, takvih stvari imate i u Americi samo što oni stavljaju svoju državu na prvo mesto! A verujem i da nisu tako glupi da stvari rešavaju praznim listićima.

Sve u svemu, imamo puno galame, ali niko ne govori o bitnom. Sumnjam da je to slučajno. Pa, evo, ja ću vam izneti najbezbolnije rešenje i siguran dolazak do istine. Ali, postavlja se pitanje ko želi to da čuje i kome uopšte treba istina o toj političko-tajkunskoj hobotnici koja se igra ne samo našim glasovima, već i životima, osim samih birača sa nametnutim rogovima od političara. Za sve greške ili kriminalno-moralne radnje, tačnom ekspertizom i istragom se može doći do istine, ako treba i poligrafom, a za nevažeće listiće sa dva ili više krstića, ili dopisanim sadržajem, daleko je lakše dokazati kriminal. I od toga treba početi. Treba, jednostavno, napraviti njihovu stručnu grafološku ekspertizu. Ako se radi o grešci ili nameri glasača oba znaka trebala bi biti grafološki ista, a ako je neko kasnije dodao drugi znak, što je mislim najčešće, ili nešto dopisao, kako bi listić postao nevažeći, a time njegov kandidat dobio dva poena u odnosu na oštećenog, onda se mora pojaviti puno razlika: grafoloških, hemijskih, mikrobioloških itd. Odatle krenete, pa dalje…

Da li je problem to uraditi? Svakako da nije, ako se želi istina i pravda, ali ponovo pitam kome je ona potrebna?! Da je potrebna strancima, vlasti, ili opoziciji do nje bi se sigurno došlo. Ali nije, jer gde je istina nema prostora za manipulisanje. A narod ionako niko ne pita, oni su im samo ovce za šišanje i haračenje.

Naravno, nevažeći listići su samo jedan aspekt. Dodaću još sumnjivu ažurnost biračkih spiskova, glasanje dijaspore i mnogo čega drugog. Recimo, onu predstavu sa tzv. “kompjuterskim određivanjem predstavnika partija”, o čemu sam govorio u prošlom intervju, pa davanje ili „kupovinu“ dokumenta o članu na biračkom mestu manjih partija od većih itd.

Znate, prosto rečeno, svaka izborna nepravilnost ili izvire iz CIK-a ili u njega uvire. On je filter koji može razbistriti vodu, ili je dodatno zamutiti. Očekujem da će se o radu CIK-a na ovim izborima još dosta govoriti. I to, nažalost, ničeg lepog.

Znate, izbori su samo deo ukupne borbe političkih elita za vlast i novac, a tu ne postoje nikakve skurpule, moralni kodeksi, čast ili nešto slično o čemu sami toliko govore. CIK BiH je deo tog miljea. Znate onu narodnu “ko o čemu lopov o poštenju”.

Kada pričamo o mogućim nepravilnostima na izborima jednom prilikom ste izjavili da je odgovarajuća olovka koja bledi obezbedila uspeh na referendumu za nezavisnost Crne Gore. Da li je moguće da se nešto tako događalo i kod ovih izbora?

Zašto ne bi bilo moguće? Ja ništa ne govorim napamet. Ili sam u nečemu lično učestvovao i uverio se, ili znam validnu osobu koja mi kaže valjanu informaciju, ja ne slušam ni lovačke, ni kafanske priče kao neki drugi! Kada sam to primetio na jednim od ranijih izbora i sutradan se požalio jednom gospodinu iz OSCE-a, koji je slučajno bio moj Brat Mason, njegove službene reči bile su da sam trebao to oko olovke istog momenta prijaviti njima, a kasnije uz kafu mi je ispričao da je takva vrsta nepravilnosti registrovana i na crnogorskom Referendumu.

Ima li gospodin Mason ime?

Kakve me to gluposti pitate? Naravno da ima ime, ali valjda o Masonima znate toliko da Vam je jasno da ga nikada ne bih izrekao, jer braća se ne izdaju i ako treba ginu jedan za drugoga bez obzira koje vere, nacije ili političke opcije bili, u ovom tamnom i prljavom svetu i okruženju.

Izvinite, povukla me novinarska radoznalost. Dakle, kako razumem, sumnjate u mogućnost smišljenih manipulacija koje se dešavaju uz znanje, pa možda i saradnju CIK-a.

Tako je. Naravno, kad kažem CIK mislim na pojedince iz rukovodstva. Verovatno da i među njima ima čestitih ljudi, ali… No, bez njihovog umešateljstva nepravilnosti sigurno ne bi mogle biti tolike. A metode, tehnička sredstva i sistemi za manipulaciju stalno napreduju. Na primer, pokazaću vam nešto odmah kada mi pogledom na moj sat kažete koliko je sati?

Dvanaest i petnaest, a zašto me to pitate?

Da li se ovaj sat razlikuje od drugih?

Pa, šta znam, sat ko sat, samo vidim ima više tih dugmića!

Ipak, nije sat ko sat. Pokazaću vam da je ovaj naš razgovor kompletno video i tonski sniman. Izvinjavam se što Vam to nisam pre rekao, ali ako se vi slažete, ja ću sve obrisati. To je jedna od mojih zaštita, ne od Vas jer sa vama i pričam zato što korektno prenesete ono što govorim, ali većina drugih novinara ume da menja moje reči, njihovu boju, suštinu i smisao, pa im tekst ponekad dobije sasvim drugu konotaciju od one koju sam imao na umu. A tako i sebe proveravam. Znate, profesori su rasejana bića…

Niste Vi rasejani. Ali, kad smo kod videa i tehnike kakva je bila uloga Vaših medija i medija uopšte u ovom izbornom procesu?

To je veoma opširna tema. Mogu samo reći da su većina medija izvršioci ili egzekutori raznih strategija i da u ovako prljavim kampanja mediji predstavljaju nosioce najbesprizornijih manipulacija koje se mogu zamisliti. Prema mojoj odluci da se povučem iz bilo kog vida aktivne politike, moji mediji, kao ni ja, nismo uopšte učestvovali na sadašnjim izborima, niti smo prenosili bilo kakve informacije o izbornom procesu. Rešili smo da u opštoj poplavi laži i svakojake prljavštine ostanemo oaza relaksirajućih sadržaja. Tako ćemo se ponašati i u ovom post-izbornom periodu. Nećemo naše verne gledaoce, niti slušaoce, izlagati lažima i manipulacijama koje mogu imati ozbiljne posledice i za njih.

Da se vratimo izbornim rezultatima. Šta god Vi, poštovani profesore, mislili o CIK-u njihovi podaci za sada su jedino meritorni, pa bih Vas zamolio da prokomentarišete činjenicu da je Željka Cvijanović pobedila Vukotu Govedaricu sa 4,5 % razlike, a da on tvrdi da mu je pobeda oteta.

Da znam i jednog čoveka u svom okruženju koji je glasao za Željku Cvijanović nasmejao bih se Govedarici, ali ne znam. Bukvalno ni jednog. Naravno, to ne mora ništa da znači, ali ako me već pitate, sve i da je njena pobeda čista kao suza mislim da je gospođa Cvijanović jedna od onih Dodikovih grešaka koja će mu se u nekom trenutku ozbiljno odbiti o glavu. Mogao je on naći mnogo ozbiljnijeg i narodu prihvatljivijeg kandidata nego što je ona. Pa, čak i da mu je kriterijum bio poslušnost, nije dobro birao. Kao građanin, kao privrednik i Predsednik privatnih poslodavaca RS pa i kao vlasnik više elektronskih medija, ogorčen sam načinom na koji je ona vodila vladu i ekonomiju Republike Srpske. Za razliku od vođenja Vlade u manipulaciji i politikanstvu je odlična. Ako se u konačnom ishodu ona postavi, bez obzira da li je to legalno, budući da narod ne priznaje njenu legitimnost, mogla bi možda biti dobar manipulator u odnosima sa BiH, bez obzira na hrvatske gene, pa bih joj onda oprostio razne gluposti kao premijerki. Jer, iza nje kao premijera ostaje: uspostavljeni koruptivni sled u državi, nabacivanje poslova “svojima”, glomazni državni aparat sasatavljen uglavnom od nestručnih političkih trutova, bahatost, potcenjivački odnos i RS i lokalnih vlasti prema građanima, stručnjacima, naučnicima, a da ne govorim o državnim dugovima, kreditima, a posebno raznim donesenim zakonima i uredbama, koji su protiv interesa građana RS!

Voleo bih da se varam, ali sa njom na čelu ne vidim nikakav ekonomski prosperitet, pa razmišljam da sve što sam za 46 godina napornog rada stekao, prodam i vratim se u Beograd, odakle sam došao sa 19 godina.

Zanimljivo. Pitao sam Vas o gospođi Cvijanović jer je tokom kampanje dosta uzburkalo duhove jedno Vaše otvoreno pismo koje ste joj uputili kao oštećeni građanin i u kome ste, kroz konkretan problem, ukazali na zloupotrebe i neshvatljivu osionost lokalnih vlasti prema građanima. Iako pismo nema političkih konotacija, ima onih koji smatraju da ste se time umešali u kampanju na strani opozicije?

Kakva opozicija, kao da bi oni bili bolji. Svi političari duvaju u istu tikvu – lični interes! Ja sam reagovao kad se problem desio, kada su mi lokalne kabadahije, koje ona štiti, isključile vodu zato što sam odbio da platim račun koji je dvadeset sedam puta veći nego inače i zatražio njegovu proveru, siguran da toliku potrošnju nisam imao. I to tek kada su moji dopisi na lokalnom nivou ostali bez rezultata, a šikaniranje kome su moji mediji bili izloženi se nastavilo. Pisao sam joj kao najvišoj instanci operativne vlasti u Republici Srpskoj, ne kao predsedničkom kandidatu. To kako je moguće da se takvo neshvatljivo ponašanje lokalnih institucija dogodi usred kampanje, pitanje je za vlast a ne za mene. Zašto bih ja brinuo o bilo čijem rejtingu, ako o njemu ne brine on sam i njegovi partijski drugovi?

No, stvar se može postaviti i drugačije. Moje otvoreno pismo dalo je mogućnost vlasti da rešavanjem tog konkretnog problema ili bar ogradom od lokalnih kabadahija iz svojih redova, podigne izborni rejting, jer ja bih sigurno i javno zahvalio da je to učinjeno. Ali, to je izostalo. Ovo moje otvoreno pismo je ignorisano kao i par drugih kojima sam ukazivao na propuste ili nudio konkretne predloge i inicijative da se neke stvari urede kako treba. Bojim se da postajem već dosadan javnosti ponavljanjem da nikada čak ni odgovor nisam dobio.

Kako tumačite to ćutanje i ignorisanje?

Takvo ponašanje, ne samo gospođe Cvijanović već i drugih ljudi na vlasti u kontekstu bahatosti, osionosti, umišljenosti, a posebno prepotentnosti, može se okarakterisati ili kao bolesno ponašanje, ili kao njihovu uverenost i sigurnost da će raznim manipulacijama, prevarama, obmanama i nemoralnim radnjama, sigurno legalizovati svoju pobedu, što je njima najvažnije i što se, verujem, i na ovim Izborima praktično potvrđuje. U tom kontekstu parafraziraću Makijavelija: „Svakakvo ponašanje opravdava rezultat!“ Svi naši političari znaju da se Izbori štimaju, najčešće uz saradnju sa stranim mentorom. Od Titovih kuglica i ćoravih kutija, došli smo do olovaka koje blede i kompjutera ali je suština ostala ista. Krade se i prekraja izborna volja. Naravno, danas mnogo kultivisanije i sofisticiranije jer su tehnika i tehnologija otišle veoma visoko, a običnom građaninu našeg podneblja obično su nedostupne i nerazumljive!

Još malo o konkretnim rezultatima. U razgovoru koji smo vodili, pre par meseci, povodom prisajedinjenja Vaše Srpske napredne stranke Republike Srpske u novu Srpsku Naprednu stranku, istog imena, na čelu sa gospodinom Darkom Matijaševićem, nakon čega ste objavili svoj definitivan izlazak iz bilo kakvog vida aktivne i javne politike, najavili ste gospodina Matijaševića kao savremenog lidera velikih mogućnosti, ali tek za sledeći izborni ciklus. Apostrofirali ste i njegov nadimak „balkanski Putin“. Kako cenite to što su on i stranka postigli na ovim izborima?

Kao sasvim zadovoljavajući rezultat za početak. Posebno, s obzirom, po meni, na nemoralno, još uvek tranziciono i reći ću to otvoreno, gotovo mafijaško-političko okruženje!

Od 37 kandidata za predsednika RS, gospodin Matijašević se plasirao na 6. mesto, a stranka je bez obzira što je daleko od cenzusa prepoznata kao budući politički subjekt. Sada je na njemu i stranačkim organima da se posvete redovnim političkim aktivnostima u popularizaciji stranke i nametanju njenih ideja. Gospodin Matijašević je sposoban i ambiciozan čovek koji ima lidersku harizmu i verujem da će naći pravi put. Rekao sam u prošlom Intervju i sad ponavljam da je on novo čestito Svetlo u našem tamnom i nemoralnom tunelu. Vrlo je bitno i to kako će se stranka postaviti u post-izbornoj krizi koja se nadzire.

Sećam se da ste tada pomenuli još dva imena, kao tip političara koji imaju perspektivu i koji najmanje lažu, lažno obećavaju i manipulišu. Gospodina Marka Pavića i dr Nenada Stevandića. Proverio sam i političke opcije obojice prešle su cenzus. Znači, dobro ste „gađali“?

Drago mi je zbog njih dvojice jer kad jedna politička opcija postane parlamentarna onda joj se otvaraju mnoge mogućnosti. A oni zaslužuju priliku. Posebno to važi za gospodina Pavića čija je stranka treća politička snaga u izborima za Narodnu Skupštinu što joj daje veliki koalicioni potencijal. U njihovom slučaju jesam dobro „gađao“, ali mnogo je bitnije da birači počinju da prepoznaju neke stvari i političke vrednosti i da se ne hvataju samo za onoga ko najbolje lažno obećava. Da počnu da misle. Gospoda Pavić i Stevandić realni su i ostvareni ljudi, koji misle svojom glavom, a takvi nam trebaju u vremenima koja dolaze.

Da se vratimo na Vas kao eksperta za bezbednost. Da li trenutna situacija klizi u ozbiljnu post-izbornu krizu i ima li to veze sa stranim faktorom? Konkretno, mislim na glasove o prisustvu engleskih stručnjaka za specijalne operacije i dolazak jednog broja profesionalnih „aktivista“ za obojene revolucije u RS i Federaciju.

Ako gledate bezbedonosno, postoji dovoljno preduslova za izbijanje ozbiljne post-izborne krize u RS, a hoće li je biti zavisi od razvoja daljnje situacije, kako u BiH, tako i šire, a posebno od volje onih koji povlače konce naših priglupih pajaca, koje gledamo na političkoj sceni Srpske. Već sam više puta govorio, a sada dodajem, drugo poluvreme ili finale trećeg svetskog rata je aktivno. Nije slučajno kriza u Makedoniji, pa imamo Kosovo, Hrvatsku, a očekujem je i u Crnoj Gori. Kriza će iznedriti određena rešenja, pa da se napokon svi malo smirimo i počnemo da radimo u okviru projekta Srpski Pijemont-Zapadni Balkan. Najbitniji faktor je VREME!

Kada su svi izbori u pitanju, ne libim se da ponovim da sve izvire, a na kraju i uvire u CIK BiH, i da oni snose punu odgovornost zbog svoje nestručnosti, aljkavosti a moguće i kriminalnih radnji. NJihov manipulantski pristup koji može biti deo nečijeg šireg scenarija, namerno ili ne, izazivao je velike političke tenzije i nezadovoljstvo birača i građana. Većina građana jeste nepismena za politiku, to nije sporno, ali ipak ne treba toliko potcenjivati biračko telo, jer postoji nešto što se zove elementarna logika.

Posmatrajući ove Izbore realno i nepristrasno, a po Velikom NJegošu „Ko na brdu ak` imalo stoji više vidi no onaj pod brdom“ mogu da Vam garantujem, kada bi dobio legitimna istraživačko-novinarsko-policijska ovlašćenja, zašta imam lično puni legalitet i stručnost, dosadašnje iskustvo i korektnost, kao i čvrstu garanciju stranog faktora – da se meni ne bi moglo ništa pogubno desiti, dokazao bi kriminal i počinioce i stvorio osnov da ih većinu zakonski POŠTENI SUD pošalje u zatvor, ali…

Da budete politički Eliot Nes?

Ne politički, već narodni, naravno, prošlo je vreme Eliota Nesa. Danas je Mafija, u odnosu na američku onog vremena, malo drugačija, ali u sprezi sa nekim stranim faktorom uvek na vlasti i nikada neće dati zakonsku mogućnost za razotkrivanje prljavih radnji, jer ta političko-mafijaška hobotnica dobro zna i predviđa sve varijante. Da budem jasan, ne mislim samo na jednu političku opciju, niti na trenutni raspored političkih snaga! To je proces u kome se menjaju samo imena, ali jeste li videli nekog političara ili onoga ko neposredno služi tom svetu da čami u zatvoru? Niste i nećete. Oni su doneli zakone kojima sebe štite kao „bele međede“. Da ne bude nesporazuma tu mislim na sve političke partije, bez obzira da li su opozicija ili vlast. Otuda opozicija nikad čvrsto ne insistira na promeni zakona koji regulišu politički život, recimo primanja poslanika, budući da se nadaju da će oni doći na vlast pa će ti zakoni i njima dobro poslužiti.

Tu su i često apsurdni zakoni koji regulišu položaj građana u odnosu na državu. NJih uvek zajednički donose vlast i opozicija. Navešću Vam dva moja lična iskustva u tom smislu.

Nedavno sam svom vozaču rekao da skine pandže sa moga blokiranog poslovnog mercedesa, zbog nepropisnog parkiranja, jer sam morao žuriti na bitan sastanak u drugom gradu i dogovor oko posla od oko 100.000 eura. Jednostavno, nisam imao vremena da uđem u standarnu proceduru, propao bi mi sastanak i posao. Računao sam da pandže koštaju oko 100 KM, SUD i prekršajna kazna isto toliko i ja ću to sve fino platiti kad posao završim. Na kraju, od tog mog posla država ima i porez kao svoj interes. Međutim policija i tužilaštvo su po službenoj dužnosti protiv mene pokrenuli krivični postupak jer sam ja po nekakvom besmislenom zakonu navodno oštetio državnu imaovinu, a za to je zaprećena kazna zatvora do tri godine. Pazite samo, zbog jednog skidanja pandži, da bi stigao na vreme, koji na kraju krajeva „oštećuje državu“ za nepunih 100 evra, možete robijati tri godine. Ne morate, ali možete, postoji mogućnost. Zar nam time ta politička elita ne daje do znanja da su nama, građanima, uzurpirali državu, koju smo koliko juče branili životima i svime što smo imali. A pazite sada dalje PRAVDE!
Moj spor sa vodovodom o kome sam na kraju pisao to otvoreno pismo Željki Cvjanović. Kako nisam želeo da platim račun koji je bio 27 puta veći od uobičajenog i uprkos sudskom postupku koji je započet, neki kreten iz vodovoda, dakle deo državno-opštinske vlasti, naredio je svojim radnicima da sa inspektorima skinu moj lični i Vikomov vlasnički vodomer koji smo kupili svojim novcem. Da jednostavno sa mog poseda odnesu moju imovinu bez ikakve odluke suda. I nikome ništa. Gde je tu pojedinac u odnosu na državu? Za takve zakone obično uvek glasaju i vlast i opozicija. Danas trebaju prvima, sutra će se njima koristiti ovi drugi.
Kroz ove primere hoću da Vam kažem da su vlast i opozicija, ma kako se krvili u izbornoj utakmici, zapravo deo istog miljea i jedni drugima su daleko bliži nego onima koji ih biraju, nama biračima. Pri tome, uspostavljen je takav manipulativni politički sistem da stvarna izborna volja birača na njega može uticati desetak odsto.

Da se vratimo pomenutom „stranom faktoru“ koji je nekada vidljiv, nekad nevidljiv, ali uvek prisutan? I u kojoj meri on želi radikalizaciju sadašnje situacije?

Opet vi o stranom faktoru. Hajde, da ja vama i javnosti postavim par pitanja. Jesu li naši, ili neki tuđi, političari doneli zakone da može doći kod nas ko god hoće i kada hoće? Zašto onda praviti famu oko prisustva stranaca, kada su im oni koje smo „birali“ sve to dozvolili? Da li neko brani našim političarima da oforme Nacionalnu bezbednost u RS, kao stručnu, a ne političku službu ili organizaciju? U tom bezbednosno-političkom ili najbitnijem segmentu Srpskog nacionalnog korpusa, recimo, Dr Darko Matijašević je u predizbornim nastupima najavio da će pokrenuti Srpsko nacionalno veće. Sjajna ideja! Da li našim političarima na vlasti to neko brani? Ne, znamo da neke minorne grupe na Balkanu to već imaju! Stranci preporučuju ukupnu transparentnost, a u praksi se pravi selekcija informacija. Ono što je od ličnog interesa pojedinaca na vlasti, koji je u čvrstoj sprezi sa delom iz opozicije i koalicije, nećete imati ništa, i ako nešto u toj sferi objavite, nastradali ste. Ništa od toga nije na korist narodu i državi, ali jeste tzv.“političkoj eliti“.

Što se tiče mogućnosti radikalizacije krize, pitanje je šta ONI iz Senke hoće i oko čega će se dogovoriti, a oko čega neće. Kad govorimo o stranom faktoru, moramo uzeti u obzir da je BiH i ustrojena tako da, kada god zatreba, može postati izvor krize, ali pitanje je koliko su RS i BiH zaista važne sadašnjoj američkoj administraciji. Englezima su evidentno važne. I Rusima. Da im nisu važne niti bi Englezi navodno (ja to ne znam, a političarima i medijima niti ne verujem!) slali svoje specijaliste za tzv.“operacije pod lažnom zastavom“ (False flag operation), niti bi predsednik Putin primao Dodika pred same izbore. Kad govorimo o Englezima treba pojasniti da se često za ljude koji dolaze, upotrebljava pogrešan termin “specijalci” pa ih ljudi mešaju sa nekakvim komandosima ili nečim sličnim. Ne. Ako su ovi tu, onda se radi o specijalistima za izazivanje društvenih kriza i upravljanje njima. Ukoliko su zaista došli oni sada sondiraju sve relevantne informacije i još odmeravaju kojeg pajaca ili situaciju da startuju u okviru strategije i cilja koga imaju.

Izneću i svoje mišljenje oko nečega što se u javnosti ne zna! Post-izborni period je vreme kada njihove strategije miruju i kada one mogu da budu uspešne i ako ih ne dovedu do kraja. Ostavlja se prvo vreme za lobiranje izabranih političara, oni se pritežu da ne kažem za šta, ucenjuju, obećavaju i dogovaraju. E, sada znate kavi su naši ljudi. Većina će sve prihvatiti, samo da bude u vlasti i fotelji. Dovoljno je setiti se prošlih opštih izbora iz 2014. I ako se sve dogovori, kako NJIMA odgovara, onda nema potrebe za finalom strategijom koja je planirana. A ako ne onda se ide dalje sa strategijom haosa dok se ti političari koji nisu prihvatili uslove ne skinu ili ne uklone. Onda se povlače razni pajaci. Čestitim političarima je ostala mogućnost da daju ostavku i da se povuku, da ne bi došlo do haosa, ali takvih je veoma malo. Mislim da među ovim ostavkama na članstvo u izbornim komisijama možda ima hrabrih i čestitih ljudi, i ako su te ostavke moralni čin zbog nečega lošeg, onda je to u redu. Ali, sve to može biti i manevar da na njihovo mesto dođe neko drugi, poverljiviji, odabran za saradanju kako bi se odbranile manipulacije? Sve bi to trebalo policijski ispitati ali mlitava, nestručna, a možda sa vlastima i dogovorena opozicija, ne ulaze u suštinu problema nego pričaju priče za malu decu.

Ponoviću, svako društvo koje pretenduje da bude demokratsko uvek je najranjivije u periodu izbora. Činjenica da postoji realno nezadovoljstvo najvećeg dela birača izbornim procesom, svakako je prilika za svaku vrstu destabilizacije, da se nezadovoljstvo produbi i usmeri tako da izazove posledice koje niko ne želi. Jer, polarizacija i destabilizacija nikako sada RS nisu potrebni.

Da li je prisustvo samo Engleza znak da Evropa i Amerika gube interes za dešavanja u RS i BiH?

A ko Vam kaže da su prisutni samo Englezi?! To što neko hoće da vi vidite pa Vam ga gura ispred nosa je jedno, a to što se stvarno dešava nešto sasvim drugo.

Da li procenjujete da čitava stvar može da se završi na ulici i kakve to posledice može imati na stabilnost Republike Srpske i njen statusni položaj?

Već sam na to delimično odgovorio, ali ako insistirate direktno reću ću da je to sasvim moguća opcija, a možda i jedina prava, ako se utvrdi da je vlast pokrala glasove. A ako se to desi mnogo dostignutih vrednosti biće ugroženo. Jer, kako je govorio švajcarski psiholog Karl Gustav Jung, masa na ulici uvek razmišlja logikom najmanje pametnog, a deluje strašću najagresivnijeg. Nezrelost većeg dela naše političke elite i njena poslovična nespremnost da se bavi uzrocima, već samo posledicama, dodatno usložnjava situaciju. Pogledajte samo niz propusta vlasti koji su doveli do toga da protest “Pravda za Davida” ovoliko traje, bez obzira šta su mu uzroci i motivi. Ne zna im se broja. Sada će se to verovatno spojiti sa biračima koji su prevareni ili ih je neko ubedio da su prevareni, svejedno.

Malo je hladnih glava da iznađu najmanje loš dogovor od interesa za narod i državu, kao što sam rekao većina ih gleda svoje lične i partijske interese.

Kad pominjemo hladne glave, koliko Vaš projekat Srpski Pijemont-Zapadni Balkan sa jasnim insistiranjen na potrebi srpsko-srpskog jedinstva može pomoći da se tenzije spuste i sve reši političkim dogovorom i formiranjem institucija?

Može pomoći i trudi se da pomogne kao glas razuma i međusobne tolerancije. O konkretnim aktivnostima ne mogu da govorim, ali one se sastoje u predočavanju mogućih posledica produbljivanja krize ne samo za srpski narod u RS i BiH, već za srpski nacionalni korpus u celini. No, mi nemamo ni novac, ni mainstrim medije, ni strani faktor iza sebe. Bez toga jednostavno ne možete adekvatno predstaviti svoje stavove i ideje. Ono što imamo su autoritet ljudi od znanja i vizije. I trudimo se da to koristimo. Da kažemo ljudima da su srpsko-srpska sloga i jedinstvo jedini garant ostanka i opstanka na srpskim prostorima u ovim teškim vremenima. Govorimo to i političarima i onima koji će sutra na ulici, možda, jurišati jedni prema drugima. Nadamo se da će nas čuti.

Da rezimiramo, kakvu poruku nam šalju ovi izbori, ne samo rezultati, već i sve što ih prati?

Šalju puno poruka, ali sigurno ću iznenaditi onom koju smatram najbitnijom. Republika Srpska treba da se pripremi za post-Dodikovsku eru. To je ono što izdvajam.

Bez obzira što on ostaje glavni faktor na političkoj sceni i čak da novi premijer bude iz njegove partije, mislim da i građani, a posebno institucije treba da se pripreme za to da Dodik svojim autoritetom neće moći sve da rešava, kao do sada. Jednostavno, biće na novim dužnostima, sa drugim preokupacijama i suočen sa novim odnosom snaga. Institucionalna udaljenost člana predsedništva BiH od operativne politike entiteta, koja sada izgleda nevažno, brzo će se pokazati kao itekako značajna. Neko to odozgo itekako dobro vidi i znaće da upotrebi u korist svojih interesa. Otuda vraćanje autoriteta legalnim političkim institucijama u Srpskoj mora biti prioritet samom Dodiku, ali i svima nama. Mislim da guranje Željke Cvijanović u prvi plan nije dobar početak tog procesa, ali vreme će reći svoje. Važno je da nam svima interes Republike Srpske bude iznad ličnog. Samo sa takvim pristupom sačuvaćemo entitet i sebe kao narod. Nisam siguran da slično misli i deluje deo našeg političkog establišmenta.

Na samom kraju, šta očekujete od Dodika u predsedništvu BiH u sadašnjoj konstelaciji snaga?

Pa, očekujem upravo ono što je gospodin Dodik i najavio, da on u Sarajevo nosi srpsku zastavu i da nema ništa protiv da i Hrvati ponesu svoju. To je veoma mudra poruka, ako je pravilno razumete. A ja lično želim mu da nam, na povratku iz Sarajeva, može reći ono što je Mesić rekao Hrvatima kada se iz Beograda vratio u Zagreb: „Ja sam svoj posao obavio“. Pa da se onda, svi zajedno, posvetimo projektu Srpski Pijemont – Zapadni Balkan.

Hvala na vremenu, poštovani profesore, čuli smo dosta toga zanimljivog ali i intrigantnog.

Čuli ste mišljenje čoveka koji misli svojom glavom. Hvala vama na spremnosti da to prenesete. Koristim ovu priliku da svim učesnicima u izbornom procesu, i onima koji biraju, i onima koje biraju i navodno izabiraju da uvek imaju na umu onu narodnu – Ko god seje vetar žanjaće oluju! Čudna su vremena.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *