Čudo iz buktinje: Još jednu kolevku Srba pomažu Rusi a nije Kosovo (video)

Radovi na obnovi Hilandara poslije katastrofalnog požara u kome je izgorjela cijela sjeverna polovina kompleksa starog više od osam vjekova, ovih dana ušli su u petnaestu godinu. U razgovoru za Sputnjik direktor zadužbine Hilandara Milivoj Ranđić otkriva dosad nepoznatu činjenicu — najveći individualni donatori obnove manastira su Rusi.

Direktor zadužbine Hilandara u Beogradu za Sputnjik kaže da je u ovom poslu najvažnije bilo da se radovi ne prekidaju, bez obzira na spoljne okolnosti. Prije svega mislim na globalnu ekonomsku krizu koja je posebno ozbiljno pogodila Grčku, kaže Ranđić i dodaje da je zadovoljan obnovom.

„Dosad smo završili oko 70 odsto radova na izgorjelim objektima, s tim što to nije jedino na čemu sve vrijeme radimo. Prošle godine imali smo obimne infrastrukturne radove u Hilandaru. Kada radite na jednom takvom spomeniku — faktički ovo je najveći poduhvat od vremena kralja Milutina — onda gledate da osposobite manastir da funkcioniše i u narednom vijeku“, kaže Ranđić.

Podsjetimo, požar se 2004. godine iz dimnjačkog kanala kroz pukotine koje su posljedica pomjeranja temelja raširio na tavan i kelije. Hilandar je goreo kao srednjovekovni grad, pa se po tom principu odvija i njegova obnova koju prate mnoge specifičnosti i otežavajuće okolnosti vezane za činjenicu da se obavlja po grčkim zakonima, ali i pravilima Svete gore.

Najviše novca za obnovu manastira stiže iz budžeta Republike Srbije, ove godine 80 miliona dinara, a dosad je iz budžeta republike u rekonstrukciju jednog od najstarijih i najvažnijih duhovnih centara uloženo deset miliona evra.

To ne samo da je prirodno, već je i važno. Treba podsjetiti na činjenicu koja se gubi iz vida, formalno-pravno, Hilandar je spomenik kulture Republike Grčke. Mi to nikada nismo osporavali, tako je nastupao i Sveti Sava, da je to vizantijsko, Istočno rimsko carstvo, ali i svi srpski vladari. Čak i kada je Srbija formalno njime upravljala u vrijeme cara Uroša, sve povelje morala je da prati i ona iz Carigrada, koji je politički, vojno ili na bilo koji drugi način bio mnogo slabiji, ali postojao je nekakav poredak. Tako je i danas“, objašnjava on.

U razgovoru za Sputnjik direktor zadužbine Hilandara otkriva dosad nepoznatu činjenicu: najveći individualni donatori obnove manastira su Rusi i Srbi koji žive i posluju u Ruskoj Federaciji. Riječ je o privatnim licima, ali i kompanijama i udruženjima koja su vezana za Svetu goru. Zašto je tako, zašto su bogati Rusi spremniji da pomognu od Srba? U pitanju je prije svega duhovni, ali i kulturni aspekt, objašnjava Ranđić.

© FOTO: ZADUŽBINA HILANDARA
U obnovljenom krilu manastira je i salon za prijem visokih zvanica.

„Kultura se formira na kultu, tu i počiva etimologija te reči. Kada ste na nekom kulturnom nivou, a imate i duhovne potrebe, na jedan način reagujete i percipirate kako možete i treba da djelujete, a kada ste na nekom drugom nivou, na drugačiji način. Mislim da je jasno ko je na kom nivou. Pojavljuju se ljudi koji mogu da daju velike sume“, kaže Ranđić.

Da bi pojasnio na kom nivou je duhovnost i kultura u Rusiji, on je za Sputnjik ispričao anegdotu igumana koji je je prije nekoliko godina u Rusiji upoznao jednog milijardera i pozvao ga da dođe u manastir.

„Međutim, on je rekao da je već dolazio, ali da se nije baš najbolje proveo. Posjeta nije bila najavljena, pa je milijarder ostao ispred manastira i spavao pod vedrim nebom, na nekakvim drvima. Ipak, dao je ogromnu donaciju Hilandaru. Izgovorio je nešto što ga je očigledno mučilo, pritiskalo, ali se i izvinio što je to pomenuo, bilo ga je sramota. To je odraz kulture i vjere“, svedoči Ranđić.

© FOTO: ZADUŽBINA HILANDARA
Hilandarska polja i vinogradi protežu se čak do mora.

Zadužbina kojom rukovodi je operativni most između Hilandara i Srbije, ali i baza manastira za, kako kaže, regrutovanje monaha. U Hilandaru ih je trenutno pedeset, sa iskušenicima, a naš sagovornik dodaje da se bratija konačno uvećava dovoljno za opstanak ove svetinje.

Uporedo sa obnovom zidina, obnavljaju se i vinogradi manastira Hilandar, jer je preporuka Uneska, pod čijom je zaštitom ovaj izuzetni kompleks, da se nasljeđe svjetske kulturne baštine sačuva u svom izvornom obliku. 

Izvor: Sputnik.rs: piše: Senka Miloš

 

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *