Проф. др Винко Перић – СНС – О УЈЕДИЊЕЊУ У РС

У суботу, 24.02.2018. године, одржана је Скупштина уједињења напредњачких опција, а и бивших Шешељевих радикала у Републици Српској чиме је фактички формирана нова Српска напредна странка РС и уједно најављена напредњачка коалиција за овогодишње изборе.За председника нове СНСједногласно је изабран др Дарко Матијашевић, а за заменика досадашњи председник напредњака Српске, господин Љубиша Алаџић.Такође,једногласно су подржани кандидати за парламентарне изборе – Др Никола Поплашен за Председника РС, а др Дарко Матијашевић за Српског члана председништва БиХ.

О националном и политичком значају овог догађаја за српски народ западно од Дрине али и шире, о томе шта му је претходило и како је протекао,ексклузивно разговарамо са једним од иницијатора Скупштине уједињења и несумњиво првим савременим напредњаком на Западном Балкану, академиком, проф.др Винком Перићем, човеком чије је запажено уводно излагање практично усмерило ток рада овог скупа.

Поштовани професоре Перићу захваљујемо на привилегији да у Републици Српској ексклузивно баш са нама поделите импресије и очекивања од овог изузетно значајног политичког догађаја, који без сумње поново најављује Вашег напредњачког „феникса“ који је незаконито укунут 2008. године, од стране муслиманских централних власти из Сарајева.Очекујем да ћете као и увек бити искрени, далековиди и конкретни, јер тема је више него занимљива.Сви знамо да сте управо Ви оживели напредњачке идеје на Западном Балкану тиме што сте, још далеке 1997. са господином Гораном Планинчевићем и другим патриотама у Бијељини,основали Српску напредну странку Републике Српске и да је управо она  имала значајну улогу у заустављању процеса преноса дејтонских овлашћења на федералне органе БиХ, али да је СНС РС тада махинацијама сарајевске чаршије укинута после избора 2008., а Ви изопштени из активног политичког живота. Након тога сви покушаји да се напредњаштво у Српској учини озбиљном политичком опцијом нису дали прави ефекат,упркос чињенице да је у међувремену СНС у Србији, израстао у водећу политичку снагу која контролише све полуге власти.Да ли ова Скупштина уједињења најављује боља времена за напредњаштво у Републици Српској и како ви као родоначелник оживљавања напредњачких идеја на овим просторима видите његове перспективе у српском народу?

Сигуран сам да најављује и то не само у РС, већ и шире.И боља времена и далеко већи политички утицај него до сада.Нису новог напредњачког лидера господина Дарка залуд већ прозвали Балкански Путин. Но, пре него наставим са одговором користим прилику да поздравим ваше читаоце и кажем како је ово моје прво појављивање у јавности након Скупштине уједињења, што овај интервју чини заиста ексклузивним.Но, да се вратим на питање.

Од када је незаконитим одлукама муслиманских  власти из Сарајева (ЦИК, РИК и Суд БиХ, на челу са директорима муслиманима Суадом, Кемалом и Неџадом) практично укинута моја СНС РС, а мени тадазабрањен,активни политички рад, дошло је до ерозије напредњачких идеја у политичком животу Српске, без обзира што је након формирања СНС-а у Србији, на челу са Николићем и Вучићем,  убрзо дошло до формирања странке истог имена са седиштем у Бањалуци. Вероватни разлог је страх потенцијалних чланова од даље политичке репресије, као и фракционаштво и недостатак јаког лидера. Но, ова Скупштина уједињења практично мења све то и сједињује све политичке опције у Српској које  баштине напредњачке идеје од Гарашанина до Вучића, практично пет страначких печата, у једну потпуно нову Српску напредну странку, окупљену иза лидера око кога је постигнут пун консензус и који је на Скупштини изабран једногласно. https://youtu.be/UX5_gVKd4GE

Управо то успостављено јединство, за који је најзаслужнији нови лидер др Дарко Матијашевићнајвеће је достигнуће ове Скупштине уједињења, јер пазите, говоримо о неким опцијама које су до пре две недеље биле персонално не само међусобно удаљене, већ и међусобно супростављене, без обзира на степен идејне блискости. Тако јединствени напредњаци Републике Српске брзо ће наћи своје место на поларизованој политичкој сцени, будући да српски народ већ јако дуго, практично од Гарашанина до Вучића, напредњачке идеје препознаје као своје.

С тим у вези је и одговор на други део Вашег питања, о перспективама.Када напредњаци постану респектибилна политичка снага у Српској то ће отворити мноштво нових могућности и бити подстицај како за дизање односа са матицом Србијом на виши ниво, мада је он и сада задовољавајући, тако и за ширење напредњачких идеја у свим осталим српским земљама.Подсетићу на изворни програм српских напредњака из 1889.године који каже – “…борба за српски народ значи да се ради за самосталност, ускрс и јединство Срба. Да се за самосталност Срба не може радити успешније него у пуној слози са просветом и образованошћу светском, а пазећи увек народне потребе и на велике интересе будућности српске…”- може ли ико рећи да ово није актуелно и данас?

Опште је мишљење да је Ваше излагање на почетку Скупштине уједињења дало ток читавом скупу и удахнуло дух јединства који је провејавао све време рада, а и код доношења закључака и избора страначких органа.Промовисали сте и будућег лидера.Са друге стране током свог говора најавили сте своје повлачење из активне политике.Каква је заправо била Ваша улога у припреми овог скупа и обликовању нове, јединствене напредњачке опције у Републици Српској?Неки сматрају да је све од Вас и потекло?

Мислим да заиста није тренутак да лицитирамо шта је од кога потекло, али нема сумње да сам пуна срца радио на овој идејии као први савремени напредњак на Западном Балкану и као човек кога јавност зна као једног од највећих заговорника српско-српског јединства, како у политици, тако и у свим другим областима и на свим нивоима. Са годинама долази и искуство, научна методологија искуство претаче у знање а у мојим годинама велика је привилегија када имате могућност да то пренесете људима за које верујете да ће из тога извући праве поуке.Верујем да је на Скупштини уједињења било пуно таквих људи и мој говор је био њима надахнут и њима намењен.Драго ми је да су ме исправно разумели.Наравно, помагао сам и у припреми овог скупа, јер тако беспрекоран скуп политички морате обрадити и припремити раније.Но,као и увек морам бити коректан, у овом послу највише су повукли нови педседник и потпредседник уједињеног СНС, господа Матијашевић и Алаџић, али сматрам то природним.

Што се тиче најаве о напуштању активног политичког деловања ја сам у више наврата изјављивао, па и на Вашем порталу, да ме оваква (мислим на правне регулативе)оперативна политика одавно не занима и да сам усмерен на оно што је иза кулиса, али желео сам да то кажем и на овом скупу како би и делегатима и јавности подвукао да су моја залагања принципијелна и да сам ту из убеђења и патриотских интереса, а не из очекивања било какве будуће користи. И мислим да је то имало своју политичку тежину.

Знате, као први председник једне напредњачке странке на просторима српских земаља ја очекујем да ће Суд у Стразбуру поништити незакониту одлуку о забрани рада тадашњег СНС РС чиме ће она постати поново активна, али ја сам већ сада све ингеренције те странке пренео у ту нову, уједињену, СНС у Републици Српској на челу са Дарком Матијашевићем. Зато што верујем да ће успешно наставити развој напредњачке опције који је прекинут прво правним насиљем сарајевских власти, а затим лидерским сујетама и вероватно инструисаном неслогом.Наравно, остајем у мојим савременим патриотским и научним пројектима, који се додирују са политиком, али нису политика.Пре свега у пројекту “Српски пијемонт-Западни Балкан”.

А када сам већ одабран да повучем правог „Масонског мачка за реп“ у смислу покретања нове Српске – Масонске државе у Свету, како би уз помоћ Браће из целог света Срби били у светском братском ланцу потпуно равноправна и једнака карика са другима, свакако ћу се и тиме бавити у наредном периоду.

Наравно, остајем на располагању и новој Српској напредној странци, пре свега господи Матијашевићу и Поплашену за сваки вид подршке у мом домену, али неће ме бити ни на листама, ни у активном раду.

Не могу да Вас не питам у којој мери је идеја формирања нове СНС баш у овом тренутку везано за предстојеће изборе у октобру ове године?

Зависи из ког угла, и са ког нивоа,  гледате. Гледано политички сигурно је везана и не видим у томе ништа лоше.Година избора увек доноси својеврсно прочишићење политичке сцене.То Вам је као велико спремање у кући, пред неки значајан догађај.Ви кућу чистите сваки дан, али пред славу или када Вам долазе значајни гости, ви перете прозоре, померате намештај, вадите уштиркане столњаке итд.Тако Вам је и са политичким идејама у години избора.Након незаконите забране рада 2008. године и мог изопштења из политичког живота идеја и потреба јаке напредњачке опције дуго се “крчка” на политичкој сцени Српске. То је и нормално с обзиром на снагу и утицај којису, у међувремену председник Вучић и СНС остварили у Србији и српским земљама. Десет година касније време тражи политичку опцију која има храбрости и снаге да направи нови политички пробој.И као што је 2008-ма била пресудна за заустављање даљег губљења ингеренција и Дејтонских овлаштења, јер тада смо покренули процесе којима су секоцкицеу окружењусклопиле тако да су светски „шах-играчи“, управо због Културоцида над нама србима, направљеног од муслимана,  зауставили само једну страну да једе супротне фигуре,сада, 2018-те, прилике су да кренемо увраћање отетих ингеренција назад и да дођемо до оргиналног Дејтона. Тек тада ће у БиХ бити „реми“ и може да буде све боље, уз аминовање и страних дојучерашњих противника или непријатеља. Браћу Русе нема потребе помињати јер знамо да без њих не би било ни нас. Ко враћање дејтонских ингеренција може боље изборити од српских напредњака?! Зато, на ревитализацију и формирање нове СНСтреба гледати и као на одговор српског народа изазовима времена. У том контексту можемо констатовати да је данас све, од међунационалних односа у БиХ, до економије и стандарда, а посебно унутар српско-политичких односа, много горе него 1991-ве, али да су Срби због светских геополитичких кретања у бољој позицији, о чему сам вам већ пре говорио.

Но, без обзира што сам, као напредњак по убеђењу, помогао и помагаћу ову опцију, морамо бити реални и схватити да не треба очекивати јавно чудо на овим изборима, без обзира што ће оно што нови СНС може понудити бирачима, бити веома блиско просечном српском патриоти који је уморан од све израженијих подела у политичком животу српске. Ваља узети у обзир да је народ недовољно и нетачно  информисан, политички често изманипулисан, медијски уриниран, тако рећи слуђен и традиционално неповерљив према новим опцијама и лидерима, као и да странка тек треба да развије праву инфраструктуру у свим срединама, да због специјалног односа који имају председници Вучић и Додик сигурно неће имати отворену подршку српских напредњака какву би имала да је, рецимо, формирана у Хрватској итд. Отуда ја на покретање новог уједињеног СНС, пре свега, гледам као на пројекат за будућност, на опцију која ће тек на неким следећим изборима постићи прави политички успех како би имала могућност да уради и спроведе свој програм и да нам свима у БиХ буде боље, без обзира на веру, нацију или пол. Али, ови избори ће свакако бити прилика да се све дечије болести брже прележе, да странка брже сазри у озбиљној политичкој утакмици. А мене знате да увек имам нешто што сада не могу рећи, али је као тренд за српски народ добро, будите сигурни.

Говорећи о будућем лидеру рекли сте да он мора бити човек “довољно млад да има снаге и борбености, довољно искусан да зна како у политици нема бесплатног ручка, довољно мудар и образован да га се не стидимо, већ њим поносимо” и да мора бити потпуно одан свом народу и отаџбини.Онда сте предложили господина Матијашевића, човека који није непознат јавности, али који нема оперативног политичког искуства, посебно као високи страначки функционер.Говорили сте о њему у суперлативима, а чуо сам и да сте своју подршку овом пројекту условили тиме да он буде нови лидер напредњака.Колико заправо познајете господина Матијашевића и зашто сте толико сигурни да он може бити успешан лидер?

Па, видите, не можете 100% бити сигурни ни у своје властито дете кога сте ви одгајали, а камоли у одраслог човека формираног и подложног разним утицајима. Али, сваку особу коју упознам ја вреднујем према неким својим критеријумима које ми је живот потврдио као прилично поуздане. Пре свега по залагању и резултатима рада,широких погледа, флексибилности, способности, образовању, спремности на перманентно учење, брзо размишљање, човечности, коректности, одговорности и разликовање битног од небитног.Кроз то можете уочитивелику разлику међу људима и са великим процентом вероватноће тачности, вредновати ту особу.А ту је и она стара народна мудрост која каже: „Да би некога упознао мораш са њим појести кило соли“.

Ја, господина Матијашевића и његов рад познајем јако дуго јер он је један од мојих конспиративних сарадника на патриотским пројектима већ много година.И не само на мојим.Једноставно, не знам искрену патриотску иницијативу а да се др Матијашевић није одазвао да помогне ако је икако могао.Врло је амбициозан, усмерен ка циљу, дисциплиноиван, елоквентани што јако ценим човек је од од речи, за разлику од моногих који опстају на лажима, обманама и манипулацијама. Таквих политичара, који мисле да су бирачи овце за шишање данас имате много, оваквих као Дарко Матијашевић јако мало.

Да не испадне да превише хвалимдр Матијашевића навешћу само област науке. Иза њега стоје два докторатаи мноштво научних радова публикованих у земљи и иностранству, говори и пише два светска језика,што све говори о степену његовог образовања, а много пута сам се лично уверио да га краси изузетан инстинкт за исправно политичко позиционирање, брза мисао и одмереност у наступу. Његова блискост идејама напредњаштва мени је неупитна.Једноставно, он има све предиспозиције да буде напредњачки лидер, много више од било ког другог кандидата, без обзира на релативно политичко неискуство. Кажем релативно, јер подсећам да је он био министар унутрашњих послова Републике Српскеу врло тешко време и да је најзаслужнији за опстанак полиције Републике Српске, њену самосталност и компетентност,у време каданаши политичари нису хтели, знали или могли зауставити преносе разних наших ингеренција на БиХ.Биоје и амбасадор БиХ при НАТО-у где је лобирао код НАТО-а и других институција у Свету за нашу ствар, о чему ће се тек знати, обављао је многе друге функције. Такавог човека сигурно не треба сматрати политичким аутсајдером. То нисам препознао само ја већ и сви остали учесници, јер како сам на Скупштини уједињења и рекао он је био усаглашени кандидат.А и ви сте ми недавно рекли како да сте чули како га у Сарајеву зову “Балкански Путин”.Где ћете бољу препоруку.

Очекујем да ће он врло брзо сазрети у озбиљног страначког лидера и спреман сам да му у томе помогнем онолико колико ми искуство, знање и медијски ресурси дозвољавају.

Више пута сте до сада истицали да председник Додик има Вашу подршку, без обзира што сте имали дистанцу на део његовог окружења? Да ли Ваша улога у формирању нове СНС уБиХ и РС и најава да ће она имати своје кандидате на овим изборима нешто мења у том смислу, с обзиром да ће господин Матијашевић бити противкандидат председнику Додику, који је најавио своју кандидатуру за члана Председништва БиХ из Републике Српске?

Код мене се моји принципи и патриотизам не мењају, бар не битно.Ви као да заборављате да је моја улога у формирању нове Напредне странке РС више епизодна и да се повлачим из активног бављења политиком.Мој политичкиоднос премапредседнику Додику као садашњем храбром националном лидеру, (што можемо добрим делом захвалити и мојим медијима), и највећем српском незахвалном „политичком мангупу“у неким другим сферамаи даље остаје, јер он је био и мојконспиративни политички џокер 1997. и апсолутни победник,специјално због њега, урађеног медијско-политичкогпројекта, „ТВ политички маратон“ ВИКОМ ТВ-а. После тога је кренуоу политичке висине. Но, подсетићу вас на речи чувеног Била Гејтса: „Успех је лош учитељ. Заведе паметне људе да мисле како не могу да изгубе!“

А има и нешто што ја увек кажем својим запосленима, посебно дамама које се увек примају на медијски успех. „Драге колегинице,пазите дане полетите сувише високо јер када будете падали, што је нормалан процес, пад ће вас више болети“.

Зато, опрез никада није на одмет, а искрених добронамерника се никада не треба одрицати, зарад полтрона који се, попут хијена, увек лепе за успешне. Отуда, председник Додик а не ја, данас треба да размишља колико су му моји ресурси и подршка потребни и колико су му некада значиили. У том смислу можда ће поновни „феникс“ СНС, као нове патриотске опције у Српској, утицати на њега да се мало осврне око себе, схвати киме се све окружио,мало “проветри”своје страначке просторије и почне да боље разликује битне од небитних, писмене од неписмених, пријатеље од интересџија и полтрона. За његово добро, а пре свега за добро Републике Српске.

У сваком случају, моја директна помоћ сада је потребнијанапредњачкој опцијии господину Дарку Матијашевићу, а тосматрам и најкориснијим за Републику Српску. Наравно, моја подршка његовом националном концепту остаје, али ја сам исувише добро обавештен човек да би ми промакла нека дешавања у његовом окружењуили његови конспиративни политички потези!

Подсетићу Вас само на резултате последњих општинских избора у Градишци, када је Додиков кандидат СНСД-а Зоран Аџић победио СДС овог кандидата са око 5.000 гласова разлике.

На свим досадашњим послератним изборима увек је разлика између СДС и СНСД у корист победника била од 200 до 500 гласова. Али сам сада ја са својим медијима, поштено платио казну РАК-у БиХ од 3.000КМ и изгубио три радијске фреквенције, али на срећу имам их довољно. То сам урадио не ради неког мог личног интереса, већ због осионог понашања бившег СДС-овог начелника Зорана Латиновића, који из „неког разлога“никога није примао и ништа није радио за грађане у Градишци.

Што се тиче Додикове кандидатуре, с обзиром на његовухаризму и реалну политичку снагу тешко је замислити било кога другог на месту будућег члана Председништва БиХ, без обзира што ће имати озбиљног противникау господину Иванићу, а надам се и Дарку Матијашевићу. Искрено речено то ме радује,јер његов очекивани одлазак у Сарајево у мени буди асоцијације на чувене речи Стипе Месића по коначном повратку у Загреб са функције председника Председништва СФРЈ: “Хвала вам што сте ми указали поверење да се бринем за интересе Хрватске, посао сам обавио, Југославије више нема”.(1)

Мислите да би Додик …?

Ништа не мислим, само ми се јављају асоцијације, вероватно по оној народној “Баби се снило што јој срцу мило”.Али доста тога зависи од страног фактора!!!

Како гледате на политички повратак др Николе Поплашена, који је изабран за кандидата нове СНС у РС за председника Републике Српске?Његово обраћање на скупу уједињења било је пуно другачије и од Вашег и од излагања господина Матијашевића. Више је личило на говор у предизборној кампањи.Било је реторички оштро и према власти и према онима из Савеза за промене.

Пре свега, господина Поплашена сматрам политичким и личним пријатељем, јер смо заједно још давне 1993.године покренули са Др Војиславом Шешељем Српску радикалну странку у РС. Подвлачим правим пријатељем и истинским патриотом који је, свој патриотизам и поштење платио незаконитом сменом са функције на коју је легално изабран. Доживели смо сличне политичке судбине. Подсећам да га је Високи представник за БиХ, Карлос Вестендорп, сменио директном одлуком непосредно пред агресију НАТО на СРЈ.Отуда већ годинама и ја и моји медији истичемо да га сматрамо доживотним моралним председником Републике Српске.Његово враћање у активни политички живот мора да радује сваког патриоту, без обзира што је доста воде протекло Дрином од тог времена, и много тога је битно другачије.Само његово присуство и политичко искуство биће веома драгоцено и господину Матијашевићу и читавој будућој руководној структури странке.Што се тиче његовог говора он вероватно и јесте политичко профилисање за предстојећу кампању, али мислим да је превише рано из тога извлачити закључке о будућој политици нове СНС у РС и БиХ.

Господин Поплашен је говорио и о потреби окретања ка Русији, врло сликовито је рекао да Сунце излази на Истоку и да прво прође преко Москве и Београда пре неги обасја Републику Српску.

Сви ми волимо Русију, али понављам да из говора Проф. др Николе Поплашена не треба изводити исхитрене закључке о стратешким опредељењима нове странке.Председник Вучић је показао да се избалансирана спољна политика може успешно водити на дужи рок и мислим да би то његово опредељење могло бити пример како се треба опходити према великима.Но, ни из овог мог става не треба узводити исхитрене закључке.Личан је.Пустимо новог председника и страначке органе да кажу своје.

Пре него што се посветимо Вашим будућим плановима волео бих да нам кажете како видите будуће односе напредњака Српске и напредњака у Србији. Господин Матијашевић, у завршном излагању као нови лидер изнео је основе будућег деловања и на прво место ставио патриотизам, а на друго јачање односа са Србијом као матицом, што свакако подразумева и јачање односа са српским СНС-ом. Господин Матијашевић је чак, на конференцији за штампу непосредно после Скупштине уједињења, отворено позвао бираче на београдским изборима да заокруже напредњачку листу.Како мислите да ће се одвијати развој односа две странке, с обзиром да је Александар Вучић до сада био веома суздржан по питању деловања напредњака у Српској, а најавио је и одлазак са места лидера странке за отприлике годину дана?

Подсећам вас на први интервју г. Томе Никлића дат ВИКОМ ТВ 24.02.2009.,дакле,на исти датум, када смо направили уједињење свих напредњака, пре тачно 9 година, https://youtu.be/pG4XurtnNK8у коме је рекао да он у РС неће погрешити као Додик у Србији, те да подржи само једну странку (Мисли на тадашњу Додикову подршку ДС-у), већ ће када дође време подржат ће цели патриотски блок. То време долази!

Но, без обзира што Вучићеву политику многи, ни у Србији ни у Републици Српској, не разумеју најбоље, председник Србије се истински труди да се понаша као лидер свих Срба и никада није учинио ништа што би штетило Српској, чак и када се није слагао са неким одлукама њеног политичког естаблишмента. Лично знам да је направио много напора да помири ставове СНСД-а и тзв.“Савеза за промене” колико год је то било могуће.Он је увек максимално поштовао избор српског народа у БиХ и мислим да је његов однос према напредњацима у Српској, подељеним на неколико фракција, био условљен тиме што ниједна од њих није представљала озбиљну политичку снагу. Када схвати да се то променило, да напредњаци постају јака политичка опција, посебно ако то буде верификовано одговарајућим изборним резултатима, неће бити никаквог разлога да напредњацима Српске не посвети дужну пажњу какву је посветио и другим озбиљним политичким опцијама западно од Дрине. Тим пре што нови СНС у РС отворено каже да Вучићеву политику сматра делом изворних напредњачких идеја које жели да следи.https://youtu.be/8u3TujmQ6kQ

У том смислу видим и позив господина Матијашевића београдским бирачима. Он је једноставно као нови лидер дао подршку  своје партије опцији коју сматра блиском. Сматрам да би за добро разумевање онога што се десило формирањем нове СНС у Републици Српскојод велике важности био, макар кратак и неформални, сусрет господина Матијашевића са председником Вучићем и учинићемо све да до њега што пре дође.Уосталом, политика није да се увек све каже?

Што се тиче Вучићевог евентуалног напуштања чела странке зарад председничких обавеза мислим да ће се он постарати да то битно не промени генералну политику странке, нити наруши њену политичку снагу.У сваком случају очекујем да ће у не тако далекој будућности СНС у Србији и Српској деловати,ако не јавно политички онда кроз НВО и научни сектор преко пројекта Српски Пијемонт-Западни Балкан,као јединствена опција у покретању и решавању питања битних за српски народ као целину.Ада ће убрзо бити потпуно усаглашена политичка снагапотпуно сам сигуран. То ће бити велики подстицај за развој  и јачање напредњаштва и у осталим српским земљама, а ономе што иза тога логично следи бавиће се већ сада “Српски пијемонт – Западни Балкан”.

Да. Дајете ми шлагворт за следеће питање.Приликом најаве свог повлачења из активног политичког живота на Скупштини уједињења рекли сте да ћете се посветити својим патриотским и научним пројектима у оквиру невладиног сектора, пре свега пројекту “Српски пијемонт – Западни Балкан”.Искрено, мени ово обједињавање напредњака личи на школски пример реализације једне од основних идеја “Српског пијемонта”, посебно у светлу Вашег одговара на претходно питање. Какви ће бити даљи кораци у пројекту “Српски пијемонт – Западни Балкан” и шта је са осталим Вашим пројектима од националног значаја, попут формирања “Велике Националне Ложе Републике Српске”, и Вашомбратском сарадњом са владарима из сенке?

Па, добро.“Српски пијемонт – Западни Балкан” је довољно широк пројекат да се може гледати и како ви гледате.Као што јавност зна и што често истичем, Српски пијемонт, као и изворно напредњаштво,неке од основних идејацрпимо из чувеног „Начртанија“ Илије Гарашанина, чији је син Милутин био други председник СНС Краљевине Србије. Једна од њих је и јачање српско-српских веза на балканском простору.

Могуће је да су идеје и искуства Српског пијемонта донекле утицале на постизање оваквог степена јединства код формирања нове СНС у РС, али то је сада мање важно.Што се мене тиче ова Скупштина уједињења скинула ми је велики терет са плећа, јер сматрам да су напредњачке идеје најзад нашле своје праве заступнике.Годинама сам конспиративно (будући да због казне јавно нисам могао) радио да се не дозволи њихова компромитација или падање у заборав, јер искрено верујем да су најбоља опција за српски народ као целину. Сада, попут тркача који је успешно истрчао своју деоницу и штафету предао другом остављајући га у трци, желим да се посветим  својим пројектима и интересовањима за које верујем да могу бити значајне српском народу. Верујем да ће ствари сада ићи много течније.

Ја сам у најави свог повлачења у својеврсну политичку “тишину”, поменуо пројекат “Српски пијемонт – Западни Балкан” јер је он практично познат готово свим учесницима Скупштине уједињења, али свакако да ћу део својих активности усмерити и на друге пројекте, а један од њих је и формирање “Велике националне ложе Републике Српске” који је у току и који ће Републику Српску, у масонском свету, надам се учинити признатом масонском самосталном државом.Са тим у непосредној вези је успостављање контакта и братског лобирања са онима који из Сенке урављају правцима деловања оперативне политике.А као што вам је познато Америка је за двеста година од Индијанске државе постала светска сила, искључиво вођена Председницима који су се исклесали кроз усавршена масонска правила стара вековима. Па немислите ваљда да Путин не зна за то и не користи та америчка и масонска искуства, односно да је нагли раст „сибирског међеда“ случајан.

Реците нам шта ће бити непосредна активност у пројекту “Српски пијемонт – Западни Балкан” у наредном периоду?

Пре свега, у години избора, Српски пијемонт увек улаже доста конспиративних напора да буде што мање тзв. “прљаве кампање” и да се избори у српским срединама одвијају у што толерантнијој атмосфери. То јесте Сизифов посао, али је од велике важности  и за успех избора, и за стабилност Републике Српске, јер када се тензије са партија пренесу на бираче то дугорочно наноси озбиљну политичку штету у сваком смислу. Докле, то може да оде далеко, последњих дана видимо то и у иступима Драгана Мехтића, који можда и несвесно ради против интереса Српске и тиме иде на руку федералних власти, односно Бакира Изетбеговића. Искрено верујем да ће формирање нове СНС деловати на смањење политичких тензија јер она нема лоша наслеђа из прошлости, а само постојање да тако кажем озбиљног “трећег пута” помоћи ће двема водећим опцијама да једна на другу не кидишу као звери око плена, а бирачима да се бар донекле дистанцирају од њихове непомирљиве, а у суштини испразне реторике у којој су једни “лопови”, а други “издајници”.

Други битан правац активности Српског пијемонта биће интензивирање промоција његових идеја у српским земљама ван Републике Српске, што се на неки начин поклапа са интензивирањем дипломатских активности западних земаља, Русије, али и Кине на овом простору.Сматрам да би промовисање значаја јачања српско-српских веза на Западном Балкану, без намере да се било чиме угрозе други народи, знатно допринело смиривању тензија у региону.

Такође, размишљамо да крајем ове, или почетком следеће године организујемо Трећу међународну научну конференцију пројекта “Српски пијемонт – Западни Балкан”.

Мислим да је време и да кренем у писање Монографије о свом животу и раду.Дакле, посла и планова има колико хоћете и без политике и избора.

А где је ту женидба?Када сам чуо да сте најавили повлачење прво ми је пало на памет како желите да се ожените и пробате да добијете наследника.

(Кратак искрени смех) … Баш сте ме насмејали.Па, стварно бих желео то, али с обзиром на моје године требала би ми баш млађа жена за здраво потомство.Тешко је могу наћи и посветити јој дужну пажњу код оволико обавеза.Али, можда сте у праву, данас се све може израчунати … (Опет смех) … Ја ћуда размислим, а оне нека рачунају.А Ви ако имате неку згодну новинаркуили неку даму која жели бити асистентица препоручите професора, неће вам бити криво, проводаџије су увек добро и дошле и прошле, а правим дамама могу да обезбедим све што реално пожеле у животу.

Ја се нисам шалио, кад сам питао, професоре.Али, да се вратимо на тему.Какву реакцију на Скупштину уједињења очекујете од две водеће политичке опције у  Републици Српској, Додиковог СНСД-а и  “Савеза за промене”, а какву од сарајевских власти будући да је господин Матијашевић најавио и деловање странке на подручју Федерације, посебно у срединама где живи српска популација.

Из искуства знам  да нико није превише одушевљен када се појави политичка опција која може значити могући одлив планираних гласова. Прво што ће се десити је да ће професионални тимови странака које сте навели пробати да израчунају како ће се појава нове опције одразити на бирачко тело, али и излазност озбора, па ће и реакције бити у складу с тим.Могуће је и да ће Бакирова опција покушати да појаву деловања СНС у Федерацији прогласи неком “Вучићевом инвазијом” и да ће на основу тога покушати да оствари хомогенизацију својих бирача.

Но, без обзира на све, сматрам да руководство нове странке не треба да се оптерећује реакцијама политичких противника, без обзира какве буду биле, већ да крене у стварање страначке инфраструктуре и промоцију програма странке, са једним позитивним приступом према политичким противницима који ће најбоље подвући аутохтоност и снагу напредњачких идеја. Резултат, какав год да буде био, треба прихватити трезвено и извући одговарајуће поуке.Посебну пажњу треба обратити на избалансираност јавних наступа кандидата за највише државне функције јер они су огледало странке у очима народа.

Поштовани професоре, велико хвала на издвојеном времену и ексклузивним информацијама које сте поделили са пама.

Рачунајући и могућност моје женидбе.Хвала, вама и поздрав Вашим читаоцима.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *