Ukidanje Vojske Republike Srpske i uvalјivanje u NATO

Vojska Republike Srpske koja je izvojevala u ratu odbranu Republike Srpske i osigurala da Republika Srpska postoji ovakva kakva je danas, zvanično je ukinuta 1. januara 2006. godine i to od strane političara Republike Srpske i to bez referenduma, a koji je morao biti organizovan za tako važno pitanje.

Ukidanje Vojske Republike Srpske je izvršeno pod velikim međunarodnim pritiskom zapadnih sila u cilјu slamanja vojne sile Republike Srpske, jedine im prepreke, a sve radi toga da bi zapadne sile na čelu sa NATO-om imale faktičku kontrolu nad ovim prostorom i da bi mogle nesmetano da vrše svoje geopolitičko-ofanzivne zadatke kako u Republici Srpskoj tako i na Balkanu.

Posle ustupanja grada Brčko i njegove teritorije od strane Republike Srpske i njenih političara državnoj zajednici, te prekomponovanje Brčkog u „distrikt“, koji je sada zasebna „federalna“ jedinica u državnoj zajednici Republike Srpske i Federacije BiH (što je urađeno za vreme današnjih vlasti u Republici Srpskoj SNSD-a), ukidanje Vojske Republike Srpske je bio jedan od najjačih udaraca na njen suverenitet, a pred kojim su ustuknuli Narodna Skupština, Vlada i Predsenik Republike Srpske  (što je urađeno za vreme sadašnje opozicije u Republici Srpskoj SDS-a i PDP-a).

Iako po Dejtonskom mirovnom sporazumu nije bilo predviđeno da se ukine Vojska Republike Srpske, srpski političari su ustuknuli pred Zapadom, nisu imali hrabrosti ili volјe da im se suprostave, i predali su Vojsku Republike Srpske bez odobrenja naroda, pod zajedničku komandu do nedavno neprijatelјskoj vojsci, te na taj način ukinuli jedini garant očuvanja i odbrane Republike Srpske. Ovo je verovatno i jedini ovakav slučaj u svetu. Danas, Republika Srpska ima svoju policiju, ali za razliku od tadašnje vojske, njena moć je minorna i u procentima je na nivou statističke greške.

Svo naoružanje Vojske Republike Srpske je predato pod zajedničku kontrolu zajedničke vojske i NATO-a, a potom je najveći deo uništen pod okrilјem “viška naoružanja”, a takođe dobar deo je davan zapadnim firmama u bescenje, da bi oružje Vojske Republike Srpske potom prodali na trećim tržištima (npr. u Gruziju i sirijskim teroristima) po cenama jeftinijim i do 1000 puta. Takozvani “višak naoružanja” koji je uništavan ili “neperspektivna imovina” kako su je nazivali, je imala za cilј onesposoblјavanje bilo kakvog vojnog suprostavlјanja, odnsno, drugačije rečeno, to je bila eliminacija značajnog vojnog faktora na Balkanu, Vojske Republike Srpske.

Infrastruktura (zgrade, poligoni, kasarne) koja vredi veoma mnogo, odnosno 22 lokacije u Republici Srpskoj, a o kojoj se i danas vodi politička polemika, takođe treba da se prenese u vlasništvo BiH, a što je i zahtev NATO-a. Kada se to uradi, Republika Srpska je spremna za ulazak u NATO. Srpski predstavnici u zajedničkim institucijama su saglasni sa tim i rade sve na tome. Potpisali su Zakon o odbrani BiH u kojem je određeno da će vlasti uraditi sve da bi se pridružili NATO alijansi, prisustvuju NATO savetovanjima i sastancima, dobijaju raznorazne izvršne naloge, saglasni su sa instaliranjem NATO protivraketnog štita na Jahorini (BRAAD), a za te lјude i za vršenje tih poslova se izdvajaju i plate na teret građana, a mediji u Republici Srpskoj pišu eseje o tome kako je korisno ući u NATO, isto kao što govore i neki srpski predstavnici u zajedničkim institucijama. U cilјu ovoga se takođe ulaže značajan novac od strane NATO, kako kroz lične kontakte, tako i prema medijima, kako štampanim tako i televizijskim i internet medijima, a sve u cilјu vršenja propagande i omekšavanja negativnog, odnosno neprijatelјskog stava srpskog stanovništva prema NATO.

Nedvosmisleno je jasno, da se je imalo u cilјu od strane zapadnih sila i NATO-a u sardnji sa domaćim političarima, ukidanje Vojske Republike Srpske, uništavanje i prodaja njenog naoružanja, te da se kroz politički pritisak i mizernim novcem dođe do cilјa, a to je ubacivanje Republike Srpske u NATO mašinu i kontrola nad još jednom teritorijom, odnosno teritorijom Republike Srpske.

Veoma začuđuju, i nejasni su političari sa svojim izjavama, naravno iz Republike Srpske, o koristi pristupu toj vojnoj alijansi. Ovde, nećemo govoriti o tome šta je NATO radio u Republici Srpskoj i SR Jugoslaviji i širom sveta. Nećemo govoriti i o tome kako NATO maltretira srpsko stanovništvo jer se to veoma dobro zna. U vezi svega navedenog, a i možda je najbolјe slikovito poređenje umetnice Ivane Žigon, kada su je pitali: “Da li Srbija treba da uđe u NATO”, te je ona na to odgovorila: “Ako silovana devojka treba da se uda za barabu koja ju je silovala, onda svakako!”

Udar na Vojsku Republike Srpske, odnosno njeno ukidanje bio je jedan od najvažnijih cilјeva zapadnih zemalјa koje su uz pomoć domaćih političara ostvarile svoj cilј. Prvenstveno zbog toga jer je Vojska Republike Srpske u to vreme bila veoma respektabilna vojna sila na ovim prostorima.

Da bi se vojska ukinula i odbrana Republike Srpske prepustila Sarajevu, Vlada Republike Srpske je pokrenula inicijativu za izmenu Ustava Republike Srpske u skladu sa zaklјučcima Narodne skupštine, zaklјučcima Vlade i u vezi s Odlukom Narodne skupštine, a kojima je data saglasnost za prenos nadležnosti u oblasti odbrane s Republike Srpske na Sarajevo.

Kako se desilo – Republika Srpska na svoju štetu promenila sopstveni Ustav 

nastavi čitanje na Vostok.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *