Pčelarka amater našla larvu koja jede i vari plastične kese!

Larva jedne vrste moljca može da svari polietilen, jednu od najotpornijih plastičnih materija koja se koristi za različite vrste pakovanja, što bi moglo da bude rešenje za razgradnju plastike koja se taloži u prirodi, posebno u okeanima, otkrila je grupa naučnika. U svetu se svake godine iskoristi na hiljade milijardi plastičnih kesa, a svaka osoba godišnje upotrebi više od 230 kesa. “Plastični otpaci predstavljaju svetski problem u zaštiti životne sredine, pre svega polietilen koji je posebno otporan i teško se razgrađuje u prirodi”, rekla je Federika Bertokini, istraživač u Španskom centru za nacionalna istraživanja (CSIC), koja je otkrila ove osobine larve velikog voskovog moljca (Galleria mellonella), vrlo raširene vrste. U svetu se svake godine proizvede 80 miliona tona polietilena, naveli su istraživači koji su svoje otkriće objavili krajem aprila u američkom časopisu Karent bajolodži (Current Biology). Ova larva, koja se uzgaja na veliko kao mamac, u diviljni je parazit koji oštećuje saće pčelinjih, uglavnom diviljih košnica širom Evrope.

Federika Bertokini, koja je pčelar amater, primetila je da su se na plastičnim kesama, u koje bi stavila saće zaraženo tim parazitom, brzo pojavile rupe. U drugom slučaju, kesa iz supermarketa u Velikoj Britaniji izložena je stotinama larvi ovog moljca, i pokazlao se da te larve mogu da nagrizu plastiku za manje od sat vremena. Rupe su počele da se pojavljuju već posle 40 minuta a po isteku 12 sati plastična masa se smanjila na 92 miligrama, što je znatno smanjenje, rekli su istraživači. Naučnici su zaključili da ove larve mnogo brže razlažu plastiku nego bakterija za koju je prošle godine utvrđeno da razlaže plastiku ali samo 0,13 miligrama dnevno. Istraživači smatraju da larva velikog voskovog moljca ne jede samo plastiku već da je transformiše ili hemijski razlaže pomoću supstance koju luče pljuvačne žlezde. “U jednoj od sledećih etapa pokušaćemo da utvrdimo kako se taj proces odvija na nivou molekula i kako da izdvojimo taj enzim”, navode naučnici. “Ako je reč o jednostavnom enzimu onda bismo mogli da ga proizvodimo u industrijskim razmerama zahvlajujući biotehnologiji”, rekao je jedna od autora istraživanja Paolo Bombeli sa Univerziteta u Kembridžu. On je dodao da bi ovo otkriće moglo da bude važno oruđe u borbi protiv poletilenskih plastičnih otpadaka koji se gomiluju na deponijama i okeanima. Polietilen se uglavnom koristi za proizvodnju ambalaže i njegov udeo u ukupnoj potražnji za plastičnim proizvodima u Evropi je 40%. Pritom, 38% tih plastičnih proizvoda završava na deponijama.

Rezultat slika za plastična ambalaza zagadenje

U svetu se svake godine iskoristi na hiljade milijardi plastičnih kesa, a svaka osoba godišnje upotrebi više od 230 kesa, što za posledicu ima više od 100.000 tona otpada. Sada, za hemijsku razgradnju plastičnih otpadaka pomoću vrlo korozivne supstance kao što je azotna kiselina, potrebno je i nekoliko meseci. Da bi se plastične kese prirodno razgradile potreban je jedan vek. Kod vrlo otpornih plastike taj proces može da traje i 400 godina. Oko osam miliona tona plastike završava u morima i okeanima svake godine, pokazalo je istraživanje koje je 2015. objavio američki časopis Sajens (Science). Naučnici procenjuju da se u okeanima nalazi i do 110 miliona tona plastičnog otpada. Ribe i druge morske vrste mogu da progutaju plasitčne deliće.

Izvor: AFP

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Podjelite