Masoni – Prof. Dr Vinko Perić – Dva sveta

Profesor Dr Vinko Perić spada u retke sagovornike sa kojima je uvek zadovoljstvo i privilegija razgovarati, bez obzira na vreme i temu, s obzirom da probleme sagledava multidisciplinarno i objektivno, a ono što misli govori otvoreno, neopterećen socijalnim statusom ili političkim interesima. Zbog toga je povremeno meta “žute štampe” i određenih interesnih i konfesionalnih grupa, ali se na to ne osvrće previše u skladu sa onom Tolstojevom “Ne osvrćem se za lavežom pasa!”. NJegovi odgovori umeju da iznenade ali, ako ga pažljivo pratite, od njega uvek naučite nešto novo, uvek dobijete dimenziju više i pogled dalje. Samo, često faktor vremena treba uzeti u obzir i sačekati da taj pogled dalje bude vidljiv prosečnom čoveku.
Zamolili smo profesora Perića, Suverenog Velikog Glavnog Inspektora (Najviši – 33° Škotskog reda) i Zamenika Velikog Majstora Regularne Velike Lože Srbije, da sa nama, otvoreno koliko može porazgovara na temu istinitog i iskrenog odnosa profanog i masonskog u životu pojedinca. Pri tome nismo krili određeni skepticizam koji gajimo prema proklamovanim ciljevima masonskog pokreta.
Profesor i budući Veliki Majstor “Velike Nacionalne Lože Republike Srpske” se odazvao i ponudio nam dva sata vremena. Vreme smo probili, ali smo verujemo napravili sjajan i ekskluzivan intervju.

Poštovani profesore, zahvaljujem na vremenu koje nam posvećujete i spremnosti da, u skladu sa interesovanjem naših građana, da tako kažem produbimo naše razgovore o masonstvu. Za početak recite nam šta, zapravo, znači biti mason danas?
Znači ono isto što je značilo još od nastanka, toliko starog da u svom računjanju vremena smatra da je ovo 6017. godina. Znači biti „dobar čovek na dobrom glasu“, živeti i raditi, i u Svetlosti umesto samo u tami, unositi svetlost u tamno okruženje, a to znači, biti uzoran i napredan član društva, odan prijatelj, dobar roditelj i patriota, čega nažalost imamo sve manje u profanom društvu.
Priznajem da zvuči ubedljivo, ali to su samo reči a recimo da sam ja skeptik koji ne veruje u crno-beli svet i smatra da nije neophodno biti mason da bi se tamno razlikovalo od svetlog, ili da bi se bilo „dobar čovek“. Mogu li biti slobodan da Vas zamolim da o masonstvu i njegovom uticaju na svakodnevni život pojedinca pričamo prevashodno kroz Vaš životni put, normalno u okviru onoga o čemu možete da govorite?
Možete, zašto da ne. Kod mene Vam je sve otvoreno, transparentno, zakonito i legitimno. Što bi se reklo „Nemam oraha ni u jednom džepu“!
Ali, pre nego što počnemo, želim da Vam kažem kako nemam ništa protiv Vašeg ili bilo čijeg drugog skepticizma. Naprotiv. On itekako može biti zdrava polazna osnova za izučavanje i razumevanje nepoznatog, posebno kada ide ruku pod ruku sa praktičnom proverom i uverenom istinom. Ono što je bitno jeste da odbacite predrasude. Predrasude okivaju duh i ne daju mu da uzleti. Kada naiđete na neka odškrinuta vrata skepticizam Vas mami da ih još malo odškrinte i zavirite unutra, a predrasude nagone da produžite dalje i ne osvrnuvši se. To je velika razlika. Dakle, budite skeptik, ali odbacite predrasude. Sumnjajte ali ne osuđujte pre nego nešto proverite lično.

Kako mislite da proverimo, da svi postanemo masoni?
Neposredna iskustvena provera jeste uvek najbolja i ja se nikada nisam pokajao što sam se za nju odlučio, ali naravno ne morate postati mason da biste sve proveravali. Moje Masonsko iskustvo mi govori da se kroz principe masonskog učenja sve može postići daleko lakše, lepše, kvalitetnije, tačnije, poštenije, brže itd. . . Sami znate koliko je okruženje prebukirano raznim dezinformacijama, od pojedinaca kao meritora, daltonista i diletanata do medija, nevernih Toma i političara.
A ako se želite uveriti o prednostima i lepoti Slobodnog zidarstva, po meni, savršenstva i harmonije života i rada, lepote i zadovoljstva, onda trebate biti Mason. A prvi korak je da u profanom svetu budete bolji od proseka, pa da Vas neki Mason preporuči i da garanciju za Vas.
Ponoviću, bitno je odbaciti predrasude. Ne govorim to zbog Vas, jer sam se već uverio da su vaša analitičnost i profesionalizam jači od svih predrasuda koje eventualno u sebi nosite, već zbog čitalaca za koje kažete da su ih neki moji stavovi zaintrigirali.

Zahvaljujem na spremnosti da govorite o sebi. Vaša priča je posebno zanimljiva, jer vi ste čovek koji se, da tako kažem, uspešno popeo na vrhove oba ta paralelna sveta, i masonskog i ovozemaljskog, odnosno profanog kako to vi masoni volite da kažete. Ovamo ste trostruki doktor nauka, plus počasni doktor nauka Instituta za nacionalnu istoriju iz NJujorka, Akademik, profesor na Univerzitetu u Brčkom, vlasnik medijske kompanije „Vikom“, autor na desetine naučnih radova iz različitih oblasti, dobitnik na stotine uglednih nagrada i priznanja, a tamo imate inicijaciju najvišeg stepena 33o, drugi ste čovek u vrhu masonerije u Srbiji i uskoro ćete postati i prvi u RS, tj. Veliki Majstor Velike Nacionalne Lože Republike Srpske, nove Masonske države u svetu. Nema mnogo takvih primera, bez obzira što slovi da su masoni svet materijalno uspešnih i bogatih ljudi. Retko jedno ostvarenje prati nivo drugog, a još daleko ređe je popeti se na oba vrha istovremeno. Opet, iz Vaše biografije, znam da ste počeli kao dete iz radničke porodice, da ste do sveta naučnih titula došli kroz veliko požrtvovanje i samo-pregoran rad, a da ste mason, bar u javnosti, postali kada ste već bili ugledan i materijalno situiran čovek. Koliko Vam je vremena i odricanja trebalo za to i kako se osećate sedeći na vrhovima dva, ta tako kažem, paralelna sveta?
Verujem da je ta podela „svetova“ u vašem pitanju hipotetička ili postavljena sa aspekta čoveka koji je odabrao da živi samo u jednom, ovozemaljskom, svetu. Sa mog aspekta to nisu paralelni već međusobno prožeti „svetovi“, koji u našim životima odražavaju jedan i drugi. Ili manjkavosti Vašeg i mog ovozemaljskog sveta se odlično nadopunjuju Masonskim svetom za onoga ko se ne miri sa postojećim, a mogao bih reći da je to nadgradnja ovog našeg sveta.
Pisao je o tome, recimo, naš brat Hese u Sidarti, Demijanu i Stepskom vuku. To je jedna od stvari koje postajete svesni kada Vas obasja Svetlost masonstva. Da nema paralelnih, već prožimajućih svetova. Dalje je stvar Vašeg izbora. Kada vas ta Svetlost obasja i kada se uverite u pravu istinu, onda potvrdite i ovozemaljsku sumnju da se ništa slučajno ne dešava. U tom kontekstu moje karakterne crte i želja da uvek težim da budem najbolji u onome što radim su verovatno bile zapažene još u mojoj ranoj mladosti.
Hoću da kažem da gledano sa ovog aspekta ništa mi se u životu nije dešavalo slučajno, od trenutka kada sam u osnovnoj školi od elektronskih delova napravio CB radio stanicu 27MHz i bio među najboljim tadašnjim elektroničarima u Jugoslaviji, do odlaska na usavršavanje u Berlin.
Pošto govorimo o oba sveta, ovako bih ja praktično rekao o čoveku kao biću predodređenom da spozna Svetlost. Ne ulazeći u način postanka, ali i po rođenju spoznajete neku svetlost, i svi smo različiti i u različitim okolnostima odrastamo. To mladalačko odrastanje i zaključci, veoma utiču na budućnost svakog čoveka. Različito se edukujemo i primamo nove spoznaje i informacije. U profanom svetu je savremeni trend ka demokratskim zajedničkim pravima i jednakostima, i pojedinca i društva tj. okruženja. Tranzicija je bolan i spor proces. Često se radi manipulacijama, obmanama, lažima, i uvek drugi lobira i često silom nameće. Jedno se javno priča, drugo tajno radi, a treće misli.
Navodim primer nametanja Američke moderne okupacione demokratije u svetu, koje su kao po pravilu odobravali ili vodili Jezuiti. Samo operaciju „Milosrdni anđeo“ istinito shvatite i razumijete. Koliko je istina i prevara?
U masonskom svetu toga nema ili je zanemariv broj. Sve ide brže, lepše i sa ljubavlju, a što je posebno bitno svaki samostalni Slobodni zidar se sam uveri u istinu, koju kasnije u profanom svetu pokušava implementirati koliko može.
Znači u Masonskom svetu se tranzicija svesti pojedinca odvija brže, lepše i na bazi uverene istine o svemu i lične želje za prihvatanje novog, boljeg, kvalitetnijeg, uz nesebičnu i iskrenu pomoć Bratstva.
Braća, kada prođu tri obavezna stepena i postanu Majstori Masoni, za početak malo saznanje prenose i više energije posvećuju profesionalnim aktivnostima, drugi žude za daljim učenjem, inicijacijama i duhovnim spoznajama, treći se posvećuju dobrotvornom radu za okruženje i Čovečanstvo, četvrti vode računa o „luftonima“ (deci, preseljene braće u večnost) i njihovoj budućnsti itd… Masoni su svet slobodnih ljudi i po tome se razlikuju od svih drugih bratstava koja pretenduju da spoznaju Tajne. Oni ne liče jedan na drugog kao roboti, već spoznaju i poštuju opšte principe Velikog Arhitekte Svih Svetova, ne zanemarujući svoju individualnost. To je velika prednost i snaga Slobodnog zidarstva. Ali, šta god da odaberete morate biti spremni da izdržite brojna iskušenja, neprekidno učite i ulažete napor. Moj put do Masonskog vrha drugog sveta, kako ga vi nazivate, trajao je 30-tak godina. Ali to nije kraj puta …

Na koja iskušenja mislite?
Na sva ona iskušenja sa kojima se ljudi susreću. Materijalna, porodična, duhovna, telesna – bilo koja. To što ste mason ne oslobađa Vas životnih nedaća ili iskušenja, jer morate se sresti sa svim onim što Vam je namenjeno. Ali, Svetlost kojom ste obasjani i istinska Braća Masoni pomažu Vam da sve to lakše prebrodite, da pobedite i krenete dalje. Jer duh, zapravo, kreira materiju.
Ja sam, recimo, pre šest godina obeleo od karcinoma i pobedio. Pre par godina uspešno sam rešio i ozbiljne srčane tegobe i sada se osećam kao najzdraviji čovek na svetu, po svim pitanjima. Za to su zaslužni kako medicina, tako i moje stanje duha, a i za jedno i za drugo zaslužna su moja masonska braća. Nadam se da me razumete.
Možda Vas razumem, možda i ne, ali hajde da malo preciziramo. Znam neke ljude koji su postali masoni da bi se uspeli na vrhove, ali nikada se nisu izdigli iznad prosečnosti. Za Vas znam da ste već bili i poznati i priznati kada ste postali mason. Koji je, zapravo, Vaš recept za uspeh? Da li je uopšte vezan za masonstvo?
Ponovo pokušavate da razdvojite nerazdvojivo. Činjenica je da sam ja, mereno ovozemaljskim merilima, bio uvek napredan, inovativan, korektan i uspešan i pre ulaska u masoneriju. Dakle, nisam tamo ušao, kao ti Vaši prijatelji, da bih postao profesionalno uspešan ili bogat, ali unutrašnje upoznavanje Braće, daje Vam šansu da u Vašem svetu, lakše, bolje, kvalitetnije radite i napredujete, podrazumeva se po zakonima države u kojoj radite. Ušao sam da bih Sebe obogatio duhovno, da nađem neke egzistencijalne odgovore iz profanog sveta koji i ne moraju biti vezani za materiju, da saznam prave istine i da imam zadovoljstvo druženja sa pravim i uspešnim ljudima. Ali, kada dodirnete Svetlost, ili kada Vas ona obasja, svejedno, onda sve vidite jasnije, a vi sami dobijate dimenziju više koja vam sve čini dostupnijom.
Jednostavno manje lutate, bolje se usmeravate, brže i lakše hodate kroz život, sofisticiraniji ste, i što ne može da se ne odrazi i na materijalni svet. Sve je to povezano. Ali, tu dolazimo do onoga što je potencijal nekog čoveka, što je uvek ograničavajući faktor. Pa, faktor dostupnosti onoga što želite, bez čega nema pravilnog usmeravanja prema cilju, pa samim tim ni uspeha.
Tajna mog uspeha je u velikoj energiji i posvećenosti onome što radim, bez obzira šta je to. Sa tim sam se, mislim, rodio. Kao dečak, zaljubljenik u Teslu, amaterski sam se bavio pronalazaštvom i umeo sam da sate i sate provedem na nekom problemu dok ga ne bi rešio ili razumeo. Nema odustajanja, samo napred.
Dalje, uvek sam spreman da učim, pri čemu razlikujem bitno od nebitnog. Sve što mislim da mi može zatrebati u životu želim da naučim da radim sam, ako je moguće. Ako nije, uvek konsultujem najbolje stručake koje mogu naći. Uvek pravim srednjeročne i dugoročne planove, a prema Demingovom krugu kvaliteta proveravam pređeni put i korigujem se prema potrebi.
Takođe, veoma cenim faktor vreme u svemu što radim. Vreme je čudesna i veoma bitna dimenzija i postojanja i faktora uspešnosti svake strategije. Zato nikada nisam gubio vreme sa dangubama, meritorima i onima što ne znaju šta hoće od sebe. Nikada nisam pio, kockao se, niti se približio drogama, ili bilo čemu što stvara zavisnost.
Ekskluzivno ću Vam reći i za dve naučne discipline, koje obavezno upotrebljavam i o kojima se ne priča. One se izučavaju samo na posebnim visokim zapadnim školama, kakvu sam ja završio – ECPD Univerzitet za Mir i Razvoj Ujedinjenih nacija iz Pariza. Na memorandumu moje Magistarske diplome stoji Krug, Kocka i Trokut. Te naučne discipline su: „Predviđanje“, i fid bek implementiranih strategija i „Verovatnoća uspeha određene strategije“, ili procenat uspeha, koje mi daju naučne smernice za eventualno korigovanje strategije u faktoru vremena ka cilju.
Dakle, uvek sam bio potpuno posvećen onome što radim, šta god to bilo. Možda je ta posvećenost posledica toga što sam još od najranije mladosti bio fasciniran Teslom i njegovim odnosom prema životu i radu. Jedino nisam razumeo njegov stav o ženama, jer meni su dame uvek bile inspiracija za ljubav, lepotu i privrženost poslu. Oaza počinka i inspirativnosti za dalju posvećenost poslu.

I gde su Vam tu masoni i njihovo učenje?

U Svetlosti. Slobodno zidarstvo, njegovi principi i inicijacije daju vam ne samo nova duhovna saznanja, već i daleko potpunije sagledavanje onoga što mislite da vam je poznato u profanom svetu.
Da se ne bi gubili u frazama, probaću da to objasnim metaforički, lako razumljivim rečima. Probudite se u ogromnoj mračnoj prostoriji. Ispočetka ne vidite ništa, ali posle izvesnog vremena oči Vam se priviknu na tamu i počinjete da razaznajete samo neke stvari i normalno se krećete. Mislite da je to u redu, da je dovoljno. A onda nađete šibicu, pa zatim i sveću. Zatim baklju. Shvatate da svaki put vidite nešto što prethodno niste mogli, i da vaša mogućnost da koristite ono što ima u sobi raste. Sve dok ne pronađete prekidač i upalite sijalicu. Tada spoznate da je soba nešto savim drugo, lepše i drgačije od onog što ste mislili. A kada dođe i reflektor…
Eto, to je odnos profanog (ovozemaljskog) sveta i masonskih inicijacija.

Da, objasnili ste to vrlo plastično, ali, sada želim da pojasnimo nešto drugo. U ovom „našem“, profanom, svjetu postoji ona izreka da će Vam ljudi oprostiti sve, samo ne uspjeh. Kako je to u masonskom svjetu? Često čitamo o zavisti, svađama i podelama u masonskim ložama. Šta nam možete o tome reći?
Ta izreka zaista dosta tačno odražava stanje u profanom svetu. Sa tim sam se suočio mnogo puta. Moja reakcija je i pre nego što sam postao mason bila slična kao i sada. Nikada se nisam time previše opterećivao, mada svakako to sada podnosim sa više svetlosnog mira. Jednostavno, nisam nikada trošio vreme baveći se glupostima i zavišću drugih. Znajući da nikada nikome ništa nisam ukrao, da nikoga nisam prevario ili namerno oštetio, išao sam dalje svojim putem, ka svojim ciljevima.
Što se tiče masonerije normalno je da i u njoj povremeno izbiju pojave tih duhovnih senki, posebno u „mladim“ ložama, jer svi smo mi prvo ljudi pa sve ostalo. Ali, samo masonsko učenje i ustrojstvo reda ne dozvoljava im da se razmahnu čak i ako se pojave. Zato, nemojte da vas zavedu naslovi koje povremeno čitate po novinama, posebno onim tabloidnog tipa. Daleko je to od istine. I sam sam bio meta takvih tračeva, pa otprilike znam kako takvi tekstovi nastaju. Jednom prilikom sam, novinarki koju sam slučajno sreo na nekom partiju, na pitanje da li poznajem neku ženu masona odgovorio potvrdno, a ona je od toga napravila članak kako osnivam žensku masonsku ložu u Republici Srpskoj. Dosolila je to nekim mojim izjavama u štampi, koje su se odnosile na sasvim drugu temu, ponešto izmislila, dodala moju sliku i eto „istine“. https://youtu.be/QDvGDFW9lwc.
Još nisu hteli ni demant da objave, pa sam to morao da učinim javno preko medija, i ako prema masonskim pravilima to nisam trebao raditi. Ali, tada sam bio u francuskoj masoneriji i želeo sam da predupredim moguće zablude koje je taj tekst mogao izazvati, pogotovo što je u BiH veoma loša situacija po svim pitanjima.
Dakle, vrlo je malo istine u tim senzacionalnim tekstovima o dešavanjima u pojedinim ložama, a i za to malo može se reći ono „Zlonamerno upotrebljena istina gora je i od najgore izrečene laži“. Pri tome, po pravilu, autori koji o tome pišu ne znaju gotovo ništa o masoneriji, a postavljaju se kao autoriteti i meritori. No, to dobro prodaje novine.
Masonerija je drevni red, strogo hijerarhijski ustrojen, postoje procedure u svemu, od obraćanja do rituala. Od učenika do Velikog Majstora. Ako Vam se nešto ne dopada, ili Vam je neprihvatljivo, uvek možete zatražiti tzv. časni otpust i otići, ali ne možete raditi po svome, niti odati javno masonsku tajnu. Na šta bi to ličilo. Isto tako postoje procedure kako se postaje starešina lože, kako se unosi Svetlost. Loža se ne može osvojiti „pučem“, niti se neki njen deo otcepiti kao separatistička republika. A o takvim stvarima često naletite u štampi, posebno žutoj. Sve su to gluposti.
Sa druge strane sastavni deo masonskih tehnika su tzv. „Radovi“ kroz koje pojedinac „kleše sebe“ i upravo se oslobađa kopreni profanog sveta kakve su zavist, ljubomora, mržnja i druge. Ne samo u odnosu na braću masone, već na sve ljude uopšte. Kako napredujete te senke ostaju sve više iza Vas, odnosno beže pred Svetlošću u koju ulazite.
Da ne dužim, odnosi među masonima su daleko iskreniji, tolerantniji i zdraviji nego odnosi među ljudima u profanom svetu. Zaista. Nema obmana, prevara, beščašća, nema koristoljublja kao motiva za druženje. Kada si u nevolji, ne moraš ni tražiti pomoć, braća koja to vide sama će se javiti da pomognu. I ti ćeš njima. Uostalom, takva se i zakletva daje.
Sve to prognano je iz životne svakodnevnice profanog sveta koji se danas gubi u negativnim emocijama, zavisti, mržnji, ljubomori.
Nije slučajno da u masonskom svetu nema bolesti zasnovanih na stresu i ostalim psihosomatskim uzrocima. One nestaju kroz inicijacije i poštovanje principa masonskog učenja usavršavanih stotinama godina.
Jeste li Vi imali primer bratske pomoći koju ste pomenuli, ili ste samo čuli da to postoji?
Imao sam, naravno. Već sam nagovestio opasne bolesti koje sam pobedio. Recimo, moju treću operaciju od raka radili su braća masoni, dve prethodne nisu bile tako uspešne, ne zbog stručnosti Doktora nego zbog uslova u manjem mestu, opreme, tehnike i tehnologije. Od tada nisam imao više nikakvih tegoba od te bolesti.
Imam primer i iz poslovnog sveta. Pošto vodim veliku kompaniju i velike poslove normalno stalno koristim bankarske kredite. U jednom trenutku imao sam problema sa dospelim obavezama i tražio sam način da ih relaksiram nekim povoljnim kreditom na više godina, ne previše skupim. Ali, nije ga bilo. Digao sam ruke i krenuo u prodaju nekih nekretnina stečenih pre rata. Ali, ubrzo se na vratima moje banke pojavio direktor jedne manje banke sa kojom do tada nisam sarađivao i ponudio mi upravo onakve uslove koji su mi trebali. Prijatno sam se iznenadio i priznao mu to, a on se nasmešio i odgovorio (parafraziram) – Pa, gospodine Periću, malo smo pratili Vaš rad i mislimo da je vreme da i mi, kroz ovaj kredit, unesemo malo „Svetlosti“ u vašu kompaniju. Odmah mi je bilo jasno o čemu se radi. Taj kredit je relaksirao moje novčane probleme i danas je moje poslovanje stabilno i likvidno.

Kad smo se dotakli biznisa, čuo sam da se prilikom masonskih susreta najviše razgovara upravo o biznisu. Vlada mišljenje da masonstvo nije za sirotinju. Da li je to tačno i koliko je Vama Bratstvo donelo u poslu?
Pa, i jeste i niste u pravu. Zabluda je da je masonerija klub bogatih koji se sastaju da bi bili još bogatiji. Za to služe neke druge tajne organizacije. A opet, sama organizacija sastanaka koja podrazumeva da se posle obrednog rada uvek ide na zajedničku večeru i druženje, otvara mogućnost da se tada razgovara o različitim temama. Normalno je da ljudi koji se bave biznisom o tome i razgovaraju, baš kao što braća umetnici preferiraju razgovore o umetnosti, građevinci o lepim zgradama, doktori o medecini itd… A gde se Bratski razgovara, tu se i dogovara. Posebna pogodnost za biznis jeste što sem poslovnih interesa, ako se iznađu, imate i bratski odnos koji je garant iskrenog i poštenog pristupa. Naravno, uz podrazumevano poštovanje svih zakona koji važe u profanom svetu. Druga bitna stvar je razmena kontakata i informacija na takvim skupovima, što je od izuzetnog značaja u savremenom poslovnom svetu. Braća masoni su uvek dobro obavešteni ljudi, a to danas često donosi novac. Znate da je uvek informacija najvredniji i najbitniji faktor svega pa i biznisa. Ne mogu reći da tokom druženja sa Braćom nisam imao neke poslovne koristi, ali u mom slučaju to zaista nije bilo kapitalno.
Kod Masona je činjenica da su članovi loža ponekad vrlo uticajni ljudi iz sveta politike, bankarstva, nauke, i da posle obreda sa tim ljudima sedite i razgovarate potpuno sebi ravnim, kao Braća. Normalno da to nosi svoje benefite u smislu bizniza ili drugih interesa.
No, bez dileme, mogu da kažem da razgovori o biznisu nisu primarni razlog okupljanja, to je još jedna zabluda koja se širi o masonima. Naša okupljanja su pre svega rad na duhovnom napretku, koji nam pomaže da budemo „dobri ljudi na dobrom glasu“. Razgovori o biznisu, kada ih ima, posledica su a ne uzrok, bar za većinu članstva. Takođe, bolji materijalni status pojedinca ne donosi mu prednosti u radu i napredovanju.
Ovde treba istaći da Nas ne treba mešati sa Rotarijancima, za koje se pogrešno ponekad govori, da su pred-ulaz za Masoneriju. To je netačno. Oni nemaju baš ništa sa Nama, mada se povremeno dešava da neki od njih ulaze u naše članstvo. No, oni nemaju Tajnu, oni su pre nešto kao humanitarna NVO organizacija, koja ima dodira sa obaveštajnim službama (naravno, ne svi). Ovo znam jer sam svojevremeno, sa grupom prijatelja-patriota, bio jedan od osnivača Banjalučnog Rotari kluba, ali kada smo sagledali njihovu istinu, nas 5 patriota i poštenih ljudi ih je napustilo pre zvaničnog konstituisanja. O njihovom patriotizmu ne bih, ali o argumentima za bezakonsko lobiranje sam svedok, a to je da u Banjalučkom Rotaratiju obično sede, ručaju, razgovaraju i dogovaraju se, većinom Sudije i Advokati. NJihova tajna je individualni dogovor o sudskim predmetima?

Hvala, zanimljivo jeste, a sami kažete da su Rotarijanci, kakvi god da su, marginalci. Vratio bih se Masonima. Ono što verujući pravoslavci, a i druge konfesije, zameraju masonima jeste da su protiv religije. Koliko u tome ima istine? I zašto su na masonskim okupljanjima razgovori o religiji, kao i politici zabranjeni?
Tradicionalna masonerija podrazumevala je da čovek koji ne veruje u Boga, koji je ateista, ne može biti iniciran u masonski red. Sa druge strane izjednačavala je pripadnike svih religija. Uostalom, prvu masonsku zakletvu dajete na svetoj knjizi konfesije kojoj pripadate. Dakle, masonstvo nije protiv religija. Ali, istina, smatra da je njegova Svetlost istina iznad religija, da religije takve kakve su ne odražavaju istinsku svetlost Učitelja koji su ih stvorili, da su ljudska prekrajanja zatamnila njihovu zračeću suštinu.
Da je tako najbolje pokazuje činjenica da su religije već vekovima inspirator podela među ljudima, uzrok progona, agresija i ratova. Baš kao i politika. Svetlost je iznad toga! Mora biti, inače ništa nema svrhu! Zato se na masonskim skupovima ne priča o religiji i politici. Besmisleno je. Tragamo za Svetlošću ne za podelama i besmislenim tautologijama. Ali, niko Vam ne spori religijska verovanja.
Takođe, ako uzmemo vreme nastanka religija i začeće Masonskih pravila onda bih podsetio da je ovo 6017. godina masonskog računanja vremena.

Poštovani profesore, mogli bi ovako još dosta, ali davno je isteklo vreme koje ste izdvojili za ovaj intervju. Na kraju, pitao bih Vas o Vašem projektu stvaranja Velike nacionalne lože Republike Srpske. Kakav je međusobni odnos Velikih nacionalnih loža u svetu i da li sam ja u pravu kada mislim da loža koju osnivate znači svojevrsno priznanje Srpske kao posebne države na masonskoj karti sveta?
Pitanje je veoma složeno i praktično i teoretski. Poznato je pravilo da masoni rang Nacionalnih loža daju u okviru granica neke države. Tako je pokušano i sa Dejtonskom BiH, koja međutim zaista predstavlja do sada neviđenu državnu tvorevinu. Danas je jasno da Dejtonski sporazum njegovi kreatori nisu želeli niti smatrali takvim konačnim rešenjem, već više faznom neutralizacijom ekstremnog Islama u Evropi pa i na Balkanu gde je otrovna klica ISIL-a započela „Islamskom deklaraciojom. Ta tvorevina funkcionisala je kao zbir entiteta i naroda, što je uspostavljanje nacionalne BiH lože, sa sedištem u Sarajevu, činilo nemogućom misijom. Pokušale su to mnoge obedijencije, ali posle onog problema u Sarajevu mislim da je svima jasno kako to dalje nije moguće.
Ja sam, kao realan čovek, godinama svojoj braći ukazivao na neodrživost takvog puta i mnogo puta sam ne samo pogrešno shvaćen već i žestoko kritikovan. No, nisam prestao da govorim ono što je očigledno. Na bazi mog zalaganja u okviru francuske masonerije stvorena je prva mala masonska loža, „Nikola Tesla“, u Republici Srpskoj kao državi i ona sada radi u Banja Luci sa centralom u Parizu.
Ali, tek projekat Velike nacionalne lože Republike Srpske, i njeno priznanje znači stvaranje nove Masonske države u Svetu. I dalje ima ponegde otpora toj ideji, ali sve više Braće u masonskom svetu ovo prihvata kao neminovnost isklesanu u duhu osnovnih masonskih principa. Takav pristup svakako će pogodavati i razvoju slobodnog zidarstva u bošnjačkim sredinama. Ovde ne govorim o političkom značenju pojma država, već samo o državi u masonskom smislu.

Zahvaljujem na iskrenim odgovorima.
Hvala i Vama na hrabrosti da napravite i objavite ovaj intervju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *