Masoni i Balkanski Pijemont – Prof. Dr Vinko Perić

Gradiška na Savi, malo mesto po veličini u Republici Srpskoj, ali izuzetno po značaju za srpski patriotski diskurs, pre svega kao sedište nacionalnog projekta Srpski pijemont-Zapadni Balkan, ali i zbog brojnih naučnih, medijskih i poslovnih aktivnosti njegovog ideologa i osnivača, akademika Vinka Perića i njegove kompanije „Vikom“, bilo je domaćin još jednog značajnog skupa, za koji se u perspektivi može pokazati da je bio od velikog značaja za učvršćivanje i jačanje međusobnih veza naroda i nacionalnih entiteta na post-jugoslovenskom prostoru. Dana 25.03.2017. godine, u prostorijama VIKOM-a i Vlade u senci projekta “Srpski pijemont-Zapadni Balkan” održana je zatvorena regionalna Masonska konferencija o čijim rezlutatima ekskluzivno razgovaramo sa prof. dr Vinkom Perićem, domaćinom ovog skupa.

Poštovani profesore, zahvaljujem na vremenu i spremnosti da odgovorite na pitanja koja mogu biti zanimljiva široj javnosti, s obzirom da je Konferencija bila zatvorena. I s tim u vezi moje prvo pitanje bi bilo zašto je ovaj skup bio zatvorenog tipa?
Pa, nema tu ničeg spektakularnog. Bio je zatvoren jer je bio masonski, a svi masonski skupovi su zatvoreni čak i kada, kao ovaj, nemaju obredni već savetodavni karakter. Razlog za to je želja pojedine braće da sačuvaju anonimnost, što im masonski kodeksi dozvoljavaju.
Zar ne postoji trend otvaranja masonerije prema javnosti?
Trend postoji, ali morate uvažiti činjenicu da su Slobodni zidari drevni red i da imaju svoje kodekse i pravila koja se sporo menjaju, a tajnost je jedno od njih. Sama činjenica da je danas svakom bratu ostavljena mogućnost da samostalno odluči hoće li svoju pripadnost bratstvu slobodno iznositi ili ne, značajna je promena u odnosu na vremena kada je tajnost bila obaveza svih. No, do opšte otvorenosti svakako smo još uvek daleko.
Dakle, masoni ostaju tajno društvo?
Ne. Ta vremena su prošla. Sama činjenica da vi i ja vodimo ovaj razgovor to najbolje dokazuje. Mi, savremeni masoni, kažemo da nismo tajno društvo već društvo s tajnom. To je mnogo primerenije. Ali, oni koji žele da ostanu anonimni imaju pravo na to. Uostalom, svaka ozbiljna organizacija i udruženje ima svoje zatvorene sastanke i tajne.

Da pređemo na zatvorenu, mini Masonsku Konferenciju. Ko je inicijator ovog skupa i koji su njegovi ciljevi, a koje poruke, odnosno zaključci?
To je više pitanja u jednom, ali da krenemo redom. Prvo, kao što je poznato, Masoni nisu politička organizacija i ne bore se za vlast. Inicijator ovog skupa bila je Regularna Velika Loža Srbije (RVLS), u kojoj sam zamenik Velikog Majstora. Ova Konferencija zapravo je svojevrstan odgovor na ubrzane geopolitičke promene u svetu i regionu, koje otvaraju nove mogućnosti za jačanje veza na post-jugoslovenskom prostoru nasilno prekinutih ratovima 90-tih, ali i sazrevanja svesti kod značajnog broja ljudi sa ovih prostora da su te veze potrebne i da svima donose korist, a nikome štetu. Kao ljudi koji šire duh razumevanja i tolerancije, i koji uvek idu ispred svog vremena, masoni to osećaju, razumeju i imaju potrebu da tome daju svoj doprinos i kao pojedinci i kao Bratstvo. To je bio razlog ovog okupljanja. Da zajedno sa braćom iz regiona razmotrimo šta možemo i trebamo učiniti da te procese podržimo i ubrzamo.
Da li Vi i ja živimo na istom balkanskom prostoru? Nije li Federacija BiH i dalje leglo islamskog ekstremizma u Evropi, a u Hrvatskoj pro-ustaški ekcesi „hrvatske mladeži“ su gotovo svakodnevna pojava?
Živimo na istom prostoru. Samo nemojte dopustiti da vam drvo zamagljuje šumu. To što kažete je posledica određenih trenutnih politika koje odumiru, uprkos pokušajima njihovih nosilaca da ih održe kako bi sami opstali. Ima u tom kontekstu i jedna istinita narodna rečenica „Ne pada sneg da zaveje breg već da zveri pokažu svoj trag“.
Ali, oni nemaju nikakve šanse, već su iza vremena. Nadam se da Vam je jasno kako je Bakir Izetbegović politička prošlost i kako unutar samog njegovog naroda ubrzano gubi pozicije. Takođe, podsetiću vas kako je Milanović prošao na izborima u Hrvatskoj, kada se pouzdao u te ekstremne pojave koje pominjete i „dosetio se“ da mu je deda bio ustaša. Glatko je izgubio izbore sa pozicije premijera. To su pokazatelji trendova, a ne ekstremi nahuškani od političara čije vreme prolazi. A kako sam rekao, masoni uvek idu ispred svog vremena. I u sadašnjosti nalaze i neguju korene bolje budućnosti.
Kao počasni doktor istorijskih nauka Instituta za nacionalnu istoriju iz NJujorka, podsetiću Vas, sa istorijskog aspekta, da se kada govorimo o Balkanskom prostoru istorija često ponavlja, mada su danas, normalno, sistemi i metode savremeniji.
Sa tog naučnog aspekta teško je poricati, mada se neki trude da to učine, kako je najveći deo balkanskog prostora životno stanište Srba kao najbrojnijeg balkanskog naroda i Pravoslavlja kao dominirajuće religije. Srbi kao najveći, ali i drugi pravoslavni narodi već vekovima krvare i brane svoj životni prostor od raznih osvajača. Činjenica je i da su ti osvajači dolazili iz dve druge velike monoteističke religije, Katolicizma i Islama.
Malo smo se udaljili od onog što smo započeli, ali svakako je zanimljivo. Kako, kao profesor bezbednosti, počasni doktor istorijskih nauka i naučnik koji društvenim pojavama prilazi multidisciplinarno, vidite budućnost započetih geopolitičkih procesa, počev od ovih previranja u Evropi, pobede Trampa u Americi, odlučnosti Putinove Rusije itd, posebno sa tog aspekta odnosa među religijama?
Pa, to je dosta složeno pitanje. No, hajmo da krenemo od Islama i temu proširimo na Mondološki nivo, da praktično malo zavirimo u budućnost.
Možemo Trampa voleti ili ne, ali njegova pobeda svakako nije slučajna. On vodi silu koja slabi ali je još uvek veoma snažna. Evo vam, ekskluzivno, najnovija Trampova karta terorističkih teritorija i naroda pretežno Islamske religije, koje se moraju, ovako ili onako, da kažem „sofisticirano“ demokratizovati (označeni su crnom bojom, bojom mraka). U tom kontekstu, u skoroj budućnosti ne vidim, niti predviđam, Islamiste, niti bilo koje druge ekstremiste, na hrišćanskoj „zemlji junaka na brdovitom Balkanu“. Setimo se recimo kako je, ne tako davno, u Bugarskoj rešeno pitanje više od milion Turaka
Takođe, u drugom vremenskom razdoblju sa aspekta budućnosti ne vidim ni drugu versku državu – Katoličku u Svetu, a to je Vatikan. NJen uticaj će se slomiti. U tom kontekstu moramo posmatrati Balkan sa širim okruženjem, kao i želju određenih krugova moći u svetu za reinkarnacijom moderdne Vizantije na čelu sa Putinom, što nama kao tanki treći krug Pijemonta, saradnje i zajedništva odgovara. Trend ozbiljnog slabljenja katoličkog uticaja u regionu imamo u onom što se dešava sa „Agrokorom“, ekonomskim gigantom, koji nije slučajno narastao do centralne regionalne poluge u kontroli proizvodnje i prometa prehrambenih artikala, a sada klizi pravo Rusima u ruke.
Naravno, svi ti procesi o kojima govorim neće biti ni jednostavni ni bezbolni i moramo biti spremni na izazove koji iz njih proističu. Ali, oni su formalno i nepovratno započeli izlaskom Engleske iz EU.
I o toj temi ne bih ništa više govorio! Ko razume, razumeo je.

Zanimljivo. Neka nam bude. No, da se vratimo na mini Konferenciju. Ne liči li taj Vaš skup možda na utiranje puta nekoj novoj Jugoslaviji, za koju mnogi smatraju da su je masoni i stvorili?
Možda nekome i liči, ali mislim da je zaista rano o tome govoriti. I pretenciozno. Nije se govorilo o stvaranju novih ili obnavljanju starih država već o jačanju ličnih veza, pre svega ekonomskih, među ljudima i narodima na ovom prostoru. O potrebi i mogućnosti realizacije zajedničkih privrednih, socijalnih, kulturnih, sportskih, pa i političkih projekata. Neke od njih već imamo u praksi. Nazvali smo to „Balkanskim pijemontom“. Smatramo da je to dovoljno širok pojam koji obuhvata sve aspekte veza i sve narode i nacionalne grupe među kojima se one mogu odvijati na dobrobit svih. Naravno, to jačanje konkretnih veza može (mada ne mora) vremenom dovesti do sazrevanja svesti o potrebi opšteg povezivanja u nekakvu novu federaciju ili konfederaciju, ali to je daleka perspektiva kojom se nismo sada bavili.
Na šta mislite kada kažete da neke od takvih projekata imamo u praksi i na koje zajedničke političke projekte mislite a da ne „mirišu“ na Jugoslaviju?
Ne znam zašto Vam toliko smeta „miris“ Jugoslavije, ali ostavimo to za kasnije. Imate u praksi, recimo, Aba-ligu, sportski projekat. Ja nemam mnogo vremena za sport, ali zar svi ne uživamo u košarci najboljih klubova u regionu? Kada je taj projekat počinjao, svi su bili skeptični i nisu verovali da će ideja post-jugoslovenske sportske lige nadvladati ekstremne navijače i nacionalnu netrpeljivost. Danas to više niko i ne pominje. Imamo korektno navijanje, sportsko ponašanje na terenu. Košarkaši Zvezde i Cibone ili Igokee i Olimpije zagrle se posle utakmice, gost dobije aplauze publike. Je li vam to TO? A znate li zašto je taj projekat uspeo?! Zato što je bio privatni, a ne „ničiji“ ili „svačiji“. Zato što je svaki učesnik u njemu prepoznao neki svoj interes.
A što se tiče političkih projekata prvo, Jugoslavija nije bila politički, već državni projekat, gde je politička volja samo jedan segment. Drugo, zar nije nelogično da se „leve partije“ regiona učlanjuju u „Evropsku levicu“, a da nemaju saradnju kao npr. „Balkanska levica“. Isto važi i za „desnicu“. Eto vam primer širokog prostora za zajedničke političke projekte, a da nisu Jugoslavija.

Mada, ne znam zašto o Jugoslaviji govorite kao da vam smeta. Ili se, možda, varam?
Ne smeta mi Jugoslavija. Pre bi se reklo da sam jugo-nostalgičar. Ono što mi smeta je krvavi kraj i što je ispalo da su jedino Srbi stvarno ulagali u tu ideju. Takođe, posle svega što danas znam, nisam siguran koliko je dinastija Karađorđevića samostalno odabrala jugoslovenski put, a koliko je sprovodila masonske ideje o uređenju tog dela Evrope. Šta vi mislite o tome?
Negde se slažem, negde ne slažem s Vama. U svakom slučaju svako ko misli da je Jugoslavija nekakvo kukavičije jaje koje su masoni podmetnuli Srbima u velikoj je zabludi. Taj, istorijske prilike ili ne poznaje ili ih sa nekim ciljem suviše usko predstavlja. Činjenica da su i kralj Petar I Karađorđević, a kasnije i njegov sin, regent Aleksandar, bili inicirani u masonstvo kroz Veliki Orijent Francuske, kao i da je u vreme ujedinjenja mnogo ministara srpske vlade bilo iz masonskih redova, samo su dve kockice složenog geopoltičkog mozaika. Naivno je, a kao naučnik kažem i nepismeno, verovati da je mala balkanska država, kao što je bila Srbija, mogla slobodno da bira šta će uzeti od teritorija razbijene Austro-Ugarske carevine i njenih saveznika. Zar zaista mislite da je Srbija mogla da kaže kako će prisajediniti sve teritorije na kojima žive Srbi, pored neprijateljski raspoloženih Engleske i Turske, ili uzdržane Francuske? Zaboga! Od velikih sila Srbija je imala iskrenu podršku jedino Rusije.
Sa druge strane, iako se ne može sporiti da je Jugoslavija masonska ideja, ona nije bila uniformna u masonskom članstvu. Iz verifikovanih dokumenata poznato je kako je brat Mason, vodeći srpski vojskovođa Živojin Mišić, nakon specijalne misije u Hrvatskoj, dao procenu kralju Aleksandru da se ne upušta u projekat zajedničke države. A bilo je i drugih masona koji su delili njegovu procenu.
Na kraju Karađorđevići su odabrali kako su odabrali. Mislim da su tako odlučili zato jer je Jugoslavija, u obliku u kom je predložena, bila jedina opcija koja je omogućavala život svih Srba u jednoj državi. Nijedna druga opcija nije to dozvoljavala, bez obzira što je srpska vojska zaposela sve srpske zemlje. Naši „saveznici“ iz Velikog rata nisu na to gledali blagonaklono, sem Rusije koja je imala isuviše svojih problema. Dakle, oni nisu birali između „nacionalnih“ i „masonskih“ ideja, već između opcija koje su im bile na stolu.
Lično mislim da su dobro odabrali najbolju opciju koju su u tom trenutku imali. Naravno, drugo je pitanje koliko je sama njihova vladavina pogodovala srpskim nacionalnim interesima. Mislim da je to što nam se do današnjih dana preslikava više posledica nesnalaženja srpske političke elite u zajedničkoj državi, nego posledica da smo u zajedničku državu ušli. I to imamo veoma izraženo i danas, pogotovo u BiH. Velike, ispravne ideje kao nesporne, i male političare koji tih ideja nisu dostojni, kao sporne! Krajnje vreme je da izabrani Srpski političari, koji vode Srpske države, preseku više decenijsku praksu da su na sve spreni radi ostanka na vlasti.
Kao redak primer čovečnosti i patriotske odgovornosti ističem prof. dr Nikolu Poplašena. Treba nam više takvih. Političari bi morali da uvažavaju struku i nauku. Da imaju prave savetnike, ili da konsultuju naučne radnike, stručnjake i patriote a ne političke diletante koji samo dižu ruke i klimaju glavama. Da povećaju broj validnih inputa na bazi kojih treba da donose političke odluke. Da budu fleksibilni i da razlikuju bitno od nebitnog ka najvišem interesu Srpskog naroda, a time i čitavog nacionalnog korpusa na Balkanu, itd…itd. Ali, znam da to nije tema našeg razgovora.

Zahvaljujem na iscrpnom i argumentovanom odgovoru. Jeste li govorili kao naučnik ili kao mason?
Pre svega mi razgovaramo u profanom, a ne masonskom svetu, o profanim temama, a ne masonskim. Govorio sam kao srpski patriota koji ima svoje iskustvo i sud na bazi multidisciplinarnih naučnih saznanja iz raznih oblasti koje dodiruju ovu tematiku.
Možda je Jugoslavija, zaista, naša sudbina. No, sada bih da se posvetimo terminu „Balkanski pijemont“ koji ste upotrebili za ovu novu inicijativu. Evidentna je sličnost u nazivu sa projektom po kome ste poznati – „Srpski pijemont-Zapadni Balkan“. U kakvoj su vezi ova dva projekta, odnosno da li iniciranje „Balkanskog pijemonta“ možda gasi „Srpski pijemont“? Lično bi mi bilo veoma žao da se to dogodi.
Da Vas odmah umirim, “Srpski pijemont-Zapadni Balkan” ostaje veoma aktivan i posvećen svojim osnovnim ciljevima, o kojima ste već pisali. Pokušaću to ilustrativno opisati. Zamislimo kuću budućnosti i to na sprat. Napokon je neko isprojektovao najčvršće Srpske temelje sa prizemljem na Balkanu. U przemlje bi se smestile sve Srpske države i teritorije za koje su Srbi vekovima prolevali svoju krv. Taj samostalan prizemni i čvrsti kompleks bi nazvao Srpski pijemont-Zapadni Balkan.
Ukoliko se bratski dogovorimo sa komšijama da im iznajmimo sprat, ta ukupna zgrada bi se mogla zvati Balkanski Pijemont.
Kuća ima i potkrovlje za svaki slučaj i u zavisnosti od finala trećeg svetskog rata, tu bi, smestili i druge države sadašnje Jugoistočne Evrope ili nekakvog budućeg „Vizantijskog pijemnta“.
Dakle, budući da ciljevi “Balkanskog pijemonta” ničim nisu protivurečni “Srpskom pijemontu”, već komplementarni, mi smo spremni da svu našu logistiku i resurse podelimo sa ovim projektom. Da ga smatramo nadgradnjom naših osnovnih ciljeva. Da budemo njegov kolektivni deo, ako je potrebno. Uostalom, jačanje veza među balkanskim narodima najviše pogoduje srpskom narodu koji je kidanjem tih veza najviše izgubio, pre svega činjenicom da se njegov velik deo našao van matice, razvejan u više država i šiptarskoj paradržavi “Kosovo”. Praktično, srpski narod se danas nalazi tamo gde je bio pre pisanja “Načertanija”, brata masona Ilije Garašanina.
Da li nam možete reći kako su se o inicijativi RVLS izjasnili masoni iz drugih republika, Hrvatske naprimer?
Naravno. Pre svega, da kažem da je delegacija Regularne Velike Lože Srbije i Velikog Orjenta Srbije prisustvovala obredu unošenja Svetlosti u Hrvatsku, odnosno osnivanju Velikog Orijenta Hrvatske, za čijeg je prvog Velikog Majstora, afilovan (postavljen) Zoran Vojnić Tunić, Suvereni Veliki Generalni Inspektor (33 o) drevnog Škotskog reda.
Na ovaj skup u Tuheljskim Toplicama, u ambijentu srednjevekovnog zamka 25.03.2017. Srpske Masone je predvodio Veliki Majstor i Suvereni Veliki Generalni Inspektor 33o, priznatog Škotskog reda, Akademik Dr. Čedomir Vukić. Bilo je tu još dosta visokih Masonskih funkcionera, među njima i moja malenkost, u svojstvu Zamenika Velikog Majstora RVLS, takođe 33o.
Što se same konkretne Masonslke i individualne saradnje tiče, usaglašeni su stavovi učesnika, u skladu sa osnovnim principima masonskog učenja, tako da vrlo brzo možemo očekivati usklađeniju poslovnu saradnju masona na jačanju regionalnih veza na svim nivoima. Tu pre svega mislim na trougao Beograd-Zagreb-Banja Luka, a u relativno kratkom roku, treba očekivati da Svetlost ovih aktivnosti obasja i crnogorske i slovenačke, pa i makedonske braće. Inicijativa „Balkanski pijemont“ ostaje otvorena i za ostalu braću iz regiona.
I kažete mi da to ne liči na Jugoslaviju?
Ne kažem da ne liči, samo da to nije. Ponavljam, mi ne pravimo državu, već želimo jačanje veza među balkanskim narodima i nacionalnim entitetima, uz poštovanje uspostavljenog državnog poretka i zakona svih država u kojima deluju naše masonske obedijencije.
Ali, ako biste bili u situaciji da utičete na stvaranje neke nove države na post-jugoslovenskom prostoru, na kojim principima bi se ona zasnivala, posle dva krvava iskustva koje smo imali?
Pitanje je hipotetičko, pa će i odgovor biti takav. Prva Jugoslavija bila je monarhija, druga republika komunističkog tipa, gde se tzv. diktatura proleterijata otvoreno ističe kao državno načelo. Obe su završile neslavno. Ako bi se, u perspektivi, stvarala nova država južno-slovenskih naroda mislim da bi ona morala da počiva na demokratskim principima i načelu – jedan čovek, jedan glas.
Kada možemo očekivati zvanični početak rada Velike Nacionalne Lože Republike Srpske, čiji ćete biti Veliki Majstor?
Verujem da će to biti u relativno brzom roku, jer se stiču svi potrebni uslovi. Nema potrebe za žurbom, važnije je odabrati prave ljude za vođenje administracije Nezavisne Masonske državne RS. Zatim pripremiti teren koji će dovesti do toga da ova Velika Nacionalna loža RS bude priznata od što većeg broja suverenih masonskih loža u svetu, budući da osnivanjem Velike Nacionalne Lože Republike Srpske postaje priznata suverena Masonska država, što u budućnosti može imati velikog značaja i za njen politički status!
U međuvremenu je i Veliki Orjent Francuske, čiji sam nekada bio član i gde sam svojevremeno pokrenuo inicijativu za osnivanje lože u Srpskoj, koja bi bila nezavisna od lože za BiH (o čemu posedujem odgovarajuća dokumenta), prepoznao opravdanost te ideje i u Gradiška-Banjaluka pokrenuo Ložu VOF-a u RS, pod imenom „Nikola Tesla“.
Na kraju, ne mogu a da Vas ne pitam nešto kao profesora bezbednosti na Univerzitetu distrihta Brčko, odnosno eksperta za međunarodnu bezbednost, čije su se najave o opasnosti od islamskog terorizma, nažalost, uglavnom ostvarile. Kako tumačite najnoviji razvoj događaja oko Sirije, odnosno američki udar i rusku reakciju?
Već sam indirektno na to napred odgovorio, pa neću dužiti. Ma kako sve to dramatično izgledalo u ovom trenutku, mislim da nema opasnosti od neke veće eskalacije između dve velike sile. Nema žrtava među ruskim vojnicima i logistikom, moćni ruski raketni sistemi nisu dejstvovali po tomahavcima koji su dolazili iz Mediterana. Mislim da će, kada se stvari saberu i oduzmu, najveći gubitnici ostati islamski ekstremisti, jer će i jedni i drugi po njima pojačati dejstva. Naravno i nevini civili, ako ih uopšte ima na tom prostoru jakih vatrenih dejstava. U svakom slučaju stvari idu ka raspletu koji će biti poznat u finalu Trećeg svetskog rata. Bitno je da se mi zadržimo na pobedničkoj strani, kao što smo bili u oba Svetska rata i eto svih Srba u jednoj državi, što je legitimni interes najvećeg balkanskog naroda.

Ko ume da čuje, neka čuje. Zahvaljujem na vremenu, uvaženi akademiče Periću. Živeli.
Hvala vama na prostoru. I pozdrav posetiocima vašeg portala.

Gradiška na Savi 12.04.2017. godine!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Podjelite