Akademik Perić intervju – Osnivanje Velike nacionalne lože Republike Srpske

Poslednjih dana veliki broj ljudi u Republici Srpskoj, Srbiji i ostalim srpskim zemljama u regionu videlo je preko Ju-tjuba, kao i na dve VIKOM TV mreže, atraktivnu emisiju ove televizije, koja je objavila video poruku Velikog Majstora Regularne Velike Lože Srbije, Dr Čedomira Vukića, u kojoj on najavljuje skoro unošenje Svetlosti ove lože u Republiku Srpsku, odnosno formiranje Velike Nacionalne Lože Republike Srpske, čiji će Veliki Majstor biti akademik, prof. dr Vinko Perić.
Orginalni masonski ambijent, otvorenost u komunikaciji s javnošću neuobičajena za ovaj red, kao i značaj same vesti, učinile su ovaj ekskluzivni video zapis predmetom brojnih komentara, pa smo tim povodom razgovarali sa akademikom Vinkom Perićem, vlasnikom Vikom televizije, i masonom 32 satepena škotskog obreda, koga smo zamolili da nam pojasni kako se ovaj sadržaj našao na Vikom televiziji u aktuelnom trenutku Republike Srpske, i koje sve tajanstvene poruke krije istup Velikog Majstora RVLS.





Poštovani akademiče Periću, zanimljivih pitanja je bezbroj, ali možda je najbolje da nam, za početak, kažete kako je uopšte došlo do toga da se ovaj prilog pojavi na Vašoj TV „Vikom“?
Prilično spontano, zaista. Regularna Velika Loža Srbije (RVLS), pod vođstvom Velikog Majstora, akademika Čedomira Vukića, nije rigidno zatvorena prema javnosti, kao neke druge lože. I mada od svog rada ne pravi spektkl, ne libi se da povremeno izađe u javnost sa zanimljivim podacima o svom radu i planovima. Većina članstva na to gleda blagonaklono, a sigurno je da se time dobija i na masovnosti pokreta, jer ne smemo zaboraviti da RVLS spada u red naših najmasovnijih loža. U svakom slučaju, nakon što smo doneli odluku o skorom unosu Svetlosti u Republiku Srpsku, inicirao sam predlog da to na neki način treba predočiti javnosti, pre svega onoj masonskoj. Ostalo je došlo nekako samo po sebi, kao plod inspiracije trenutka. Starešina je održao nadahnut govor, snimatelj je bio inspirisan, takođe. Sve je ispalo „na prvu“ kako to volimo da kažemo na TV „Vikom“. Jednostavno, predočili smo gledaocima četri minuta snažne poruke u atmosferi „uhvaćenog“ dela vremenskog prostora orginalnog masonskog rituala.

Ali, kome se zapravo obratio Veliki Majstor? Narodu, političarima, ili masonima Republike Srpske? I zašto? On kao da nagoveštava drugačija politička rešenja od ovih postojećih?
Bez obzira što sam njegov zamenik nije moje da tumačim reči Velikog Majstora, ali mogu reći svoje impresije, koje će, možda, nekome pomoći da njegovu objavu što bolje razume. Moj utisak je da se on obratio svima, a pre svega srpskom narodu. On jasno stavlja do znanja da naša obedijencija smatra da Republika Srpska treba da ima nacionalnu ložu, što je pravo obično rezervisano za priznate države. U tom smislu, u smislu vršenja masonske vlasti, to je izuzetno hrabar i patriotski potez, tim pre što ne postoji jedinstveni stav u masonskom pokretu, po ovom osetljivom pitanju,

Zašto osetljivom?
Zbog specifičnog ustrojstva BiH kao države i stalnih politizacija po ovom pitanju. Načelno, Velike Nacionalne lože stvaraju se, kao centralne, na nivou država. Međutim, BiH, kako je vidi Dejton, zaista nije država koja može imati nacionalnu ložu u tom smislu, bar ne još dugo vremena. Nedavno „pucanje“ Velike masonske lože BiH po nacionalnim šavovima, koje se završilo tučom „braće“ u naselju Radava, pokazalo je da Srbi i Hrvati ne mogu sa Bošnjacima, čak ni kao masoni. I to je produbilo ionako duboku krizu u masonstvu BiH. To uzrokuje sadašnju, donekle neprirodnu, situaciju da srpski masoni iz Republike Srpske uglavnom u Beogradu vrše povezivanje i obrede. Otuda je pristup osnivanja nacionalnih loža po entitetima jedini ispravan put koji garantuje razvijanje autohtonog masonstva, a što ne znači nužno prejudiciranje političkih rešenja, niti ugrožavanje statusa BiH. Naš Veliki Majstor je to prepoznao i otuda je njegovo obraćanje izuzetno važno. Osnivanjem Velike Nacionalne Lože Republike Srpske srpski narod u Bosni dobija mogućnost da se bavi masonskim radom u svojoj zemlji. Verujte mi, znam šta govorim, kada kažem da je to od ogromnog nacionalnog značaja za Srpsku kao entitet i za srpski narod uopšte, bez obzira šta ko mislio o masonima i masonstvu.

Mislite u smislu priznanja, ili …?
Mislim da sam dovoljno i jasno govorio na tu temu.

Želeo bih da nam pomognete u boljem razumevanju nekih termina koje je Veliki Majstor Vukić upotrebio u svom obraćanju? Pored ostalog, otkrio je da sa Vama masonski sarađuje više godina, da ste član RVLS postali „afilacijom“ i da će odgovarajućim agremanima biti obezbeđeno priznanje nove lože i Vas kao Velikog Majstora. Da li je to uobičajeno i šta znače svi ti termini?
Pre svega, moja saradnja sa Velikim Majstorom, akademikom Vukićem, zaista traje već godinama i bliskost naših stavova po određenim masonskim, ali i svetovnim, pitanjima je nesumnjiva. Ta saradnja započeta je jednim „slučajnim“ susretom dok sam bio mason Velikog Orijenta Francuske i vremenom je evoluirala do toga da „afilacijom“ postanem član lože u kojoj je on Veliki Majstor. Reč „afilacija“ mogla bi se bukvalno prevesti kao „usinjenje“ (ili „usvojenje“), a u masonstvu označava sporazumni prelazak iz jedne obedijencije u drugu. Ključna stvar zbog koje sam prihvatio taj korak jeste upravo spremnost RVLS i njenog Velikog Majstora da pristupe projektu unosa Svetlosti u Republiku Srpsku. NJima je, opet, bila od važnosti moja spremnost da se potpuno posvetim ovom projektu.
Što se tiče „agremana“ ova reč u masonstvu ima slično značenje kao i u diplomatiji, označava spremnost jedne države da primi određeno lice za diplomatskog predstavnika ili opunomoćenika druge države. Dakle, Veliki Majstor je najavio spremnost da RVLS nakon „unosa Svetlosti“ maksimalno pomogne i ubrza priznanje lože u Srpskoj za punopravnog člana masonskog pokreta, putem obezbeđenja odgovarajuđih agremana. To je od vitalnog značaja za jednu mladu državnu ložu.



Vi ste u RVLS nedavno inicirani u 32 stepen škotskog obreda, koji nosi službeni naziv Vrhovni Princ Kraljevske Tajne i zamenik ste njenog Velikog Majstora. Da li tako visoko pozicioniranje ima veze sa pripremama za osnivanje Velike Nacionalne Lože Republike Srpske, ili je posledica ubrzanog transcedetalnog napredovanja?
U masonstvu jeste sve povezano, ali mislim da Vaše pitanje može donekle zbuniti ljude koji ne poznaju pravila masonskog napredovanja. Ono što je zajedničko za sve obedijencije tzv. škotskog obreda jesu prva tri stepena u okviru tzv. „Plave masonerije“ koji su isti za sve i sa istim znakovima raspoznavanja, a zasnivaju se na Hiramovoj legendi. To su sledeća tri nivoa: 1. Učenik, 2. Pomoćnik i 3. Majstor. Moraju ih tim redosledom proći svi kandidati. Razlike među pojedinim ložama postoje samo u brzini napredovanja. U nekim američkim ložama za iniciranje u stepen Majstora potrebno je nekoliko meseci, a u francuskoj masoneriji to vreme iznosi oko tri godine.
Nakon ovih stepena dolaze tzv. „viši stepeni“ (svi od 4. do 33.), a inicijacije se ne odvijaju strogim redosledom, već prema pozivu o čemu odlučuju više instance. Svaku od tih inicijacija možemo smatrati usavršavanjem Majstorskog stepena i posmatrati ih samu za sebe. No, to su već tajne tzv. „crvene masonerije“.
Što se tiče mog masonskog rada, računajući i inicijaciju koju ste pomenuli, sve što radim poslednjih godina podređeno je „Unosu Svetlosti“ u Republiku Srpsku. Mogu reći samo da je sam obred inicijacije zaista vrhunski duhovni doživljaj i dragoceno duhovno iskustvo koje će doprineti mom budućem radu u novoj loži.

Kada možemo očekivati početak rada nove lože i da li će njen rad biti javan?
Pa, ne bih licitirao vremenom. Osnivanje legalne masonske lože svakako nije ni jednostavan, ni brz, postupak. Ono podrazumeva striktno poštovanje propisanih zahteva i procedura za čije je ispunjenje potrebno određeno vreme. Ali, na tome se radi i još malo strpljenja neće škoditi. Što se tiče rada svakako nećemo biti javna organizacija, niti se može javno znati ko su članovi sem ako član to želi i dobije odobrenje, ali svi koji u dobroj nameri budu tražili čelnog čoveka – Velikog majstora RS, lako će ga naći.

Ko može postati mason i šta znači znači izraz „dobar čovek na dobrom glasu“ koji masoni često upotrebljavaju, a učinio je to i Veliki Majstor RVLS, akademik Dr Čedomir Vukić?
Taj izraz se upotrebljava da bi se ljudima približila suština masonerije. Predrasude koje o masonstvu postoje govore da mason ne može postati onaj ko nije bogat, visoko obrazovan ili posebno društveno ili poslovno pozicioniran. Ali nije tako. Ono što se u masonstvu posebno vrednuje i proverava jesu ljubav ka slobodi, čast i moral. Brat mason ne mora biti bogat, ali mora biti vrednovan kao častan i moralan, mora istinski biti „dobar čovek na dobrom glasu“ i sa tog „masonskog aspekta“ vrše se i provere predloženog kandidata.
Ako ga „braća“ ne smatraju takvim oni to prilikom prijema vrednuju tzv. „crnim kuglicama“ koje odlažu ili (ako ih ima više od tri) zauvek prekidaju proceduru prijema u članstvo te lože.
A ako proceduru uspešno prođe i postane „brat“, kao novi član svojim delovanjem mora pomoći da takvih ljudi u njegovom okruženju bude što više – „dobrih ljudi na dobrom glasu“.

Bije Vas glas da veoma jasno i bez zadrške izražavate svoja nacionalna opredeljenja i s toga Vas smatraju „nepopravljivim patriotom“. Veliki Majstor Vukić je više puta u svom kratkom obraćanju apostrofirao da srpski masoni RVLS-a vode iskrenu brigu o svom narodu i „geografski i demografski“. Pa, ipak, većina Srba veruje da je masonerija anti-srpski i anti-pravoslavno usmerena. Kako ćete se suočiti sa tom činjenicom u radu na terenu?
Pre svega argumentovano objašnjavajući da to nije istina. Svi koji tako misle, ne samo da su u zabludi, već su i nepravedni prema mnogo naše braće koja su i u najtežim vremenima imala udela u oblikovanju i promociji srpskih nacionalnih ideja i interesa. Neke od njih to je koštalo i života, a može li biti veće žrtve? Prema podacima koji se lako mogu naći u literaturi, ili na internetu, slobodni zidari bili su, recimo, Dositej Obradović, Stevan Mokranjac, Ilija Garašanin, Stevan Sremac, Nikola Pašić, vojvoda Živojin Mišić i mnogi drugi znameniti Srbi koji su gradili srpski nacionalni identitet i sebe zauvek utkali u našu nacionalnu istoriju.
Posebno to važi za srpske masone u Bosni koje je Austrougarska policija uzela u masovan progon nakon Sarajevskog atentata, što pokazuje da je u njima, pre svega, videla nacionalnu organizaciju.
Takođe, mislim da nema potrebe da posebno ističem veze sa masonskim pokretom dinastije Karađorđević, posebno kralja Aleksandra Ujedinitelja.
Masonerija jeste nadnacionalna organizacija, ali temeljne vrednosti masonskog učenja daju Vam dovoljno prostora da formulišete svoj odnos prema nacionalnom onako kako osećate da je ispravno. Ako ste častan i pošten čovek vaš patriotizam nikada neće biti usmeren protiv drugih naroda i nacija, a dok god je tako vi ste u okvirima masonskog učenja. Zato, ako neko trguje nacionalnim interesima budite sigurni da to ne čini zato što je mason, već zato što je tome sklon kao čovek.
Ja, sa punom odgovornošću, mogu potvrditi da RVLS i njen Veliki Majstor, akademik Čedomir Vukić, istinski vode brigu o nacionalnim interesima srpskog naroda, što uostalom pokazuje i njegova spremnost da svoj autoritet Velikog Majstora založi za lobiranje ideje o potrebi osnivanja Velike Nacionalne Lože RS, uprkos činjenici da neke jake međunarodne lože nisu na to gledale baš blagonaklono. I uspeo je da obezbedi dovoljnu podršku da se ide u realizaciju te ideje.

Pretpostavljam da ste i Vi dali svoj doprinos toj borbi?
Svakako da je i moja malenkost svemu tome doprinela, u granicama svojih mogućnosti, ali ne bih sada o tome. Vratio bih se na ono od čega sam suštinski pošao, a to je da nije u redu srpskim masonima oduzimati patriotizam kao sastavni deo težnje da budu „dobri ljudi na dobrom glasu“. Skoro unošenje „Svetlosti“ od strane RVLS u Republiku Srpsku smatram pre svega nacionalno važnim projektom.





Ne mogu da Vas ne pitam da li je osnivanje Velike Nacionalne Lože RS možda neka daleka najava njenog priznanja kao posebne države. Reči Velikog Majstora „možda i buduće države“ kao da ukazuju na neka tajna saznanja o političkoj budućnosti Republike Srpske. Da li je moguće da se u visokim masonskim krugovima zna nešto što tek treba da se predoči u politiku na terenu?! Uostalom ne bi bilo prvi put!
Moguće je, ali je malo verovatno da bi Veliki Majstor sa tim izašao u javnost. Naravno, mnogo toga u politici prvo se dogovori tajno, pa se onda pretače u konkretne poteze i političari znaju da su u tim slučajevima samo lutke na koncu. Ali, mislim da u konkretnom slučaju, Veliki Majstor poručuje da takva opcija jednostavno nije nemoguća, posebno ako je srpski narod bude želeo, i da u tom smislu osnivanje lože u Srpskoj ima puno opravdanje. Ali ne smatram to bilo kakvim političkim prejudiciranjem.

Naravno. Masoni se ne izjašnjavaju o politici, bar ne javno.
Ni javno, ni tajno, verujte. Osim ako su političari, naravno. Ali, problem je što u aktuelnom trenutku sve što se dogodi u Srpskoj ima određene političke implikacije. Neće ih izbeći ni osnivanje Velike Nacionalne Lože RS i moramo to jednostavno prihvatiti tako kako jeste.

Da li će nova loža obuhvatati i rad sa ženskom populacijom? Pre izvesnog vremena bili ste apostrofirani u Pressu da učestvujete u stvaranju ženske lože u RS.
RVLS kao loža u potpunosti poštuje tzv „Andersonovu konstituciju“ i ne predviđa rad sa ženskim ložama. Što se tiče tog napisa u Pressu radi se o jednom proizvoljnom tekstu, zasnovanom na insinuacijama, koji sam argumentovano demantovao. Ja nikada nisam učestvovao u tako nečemu, mada jesam dao beogradske kontakte nekim „sestrama“ u RS koje su bile zainteresovane za masonsko učenje, budući da je Veliki Orijent, čiji sam tada bio član, imao žensku ložu. Kako se iz toga došlo do mog navodnog učešća u formiranju ženske lože zna samo sumnjiva novinarska etika.
Pa, dobro, ne mislim da u stvaranju ženske lože ima išta loše?
Ne kažem da ima loše, samo kažem da nije imalo veze sa mnom. U svakom slučaju Velika Nacionalna Loža RS neće imati ženske članove. To ne znači da u budućnosti nećemo podržati eventualnu sestrinsku žensku Nacionalnu ložu Republike Srpske, ako poštovane sestre-masonke Srbije i RS odluče da je formiraju.
Na kraju, pitanje kako se oseća mason koji će uskoro postati Veliki Majstor, suvereni Komander koji će širiti Svetlost svog bratsva? Šta preovlađuje, ispunjenost, odgovornost, ili nešto treće?
Odgovoriću Vam kako verovatno niste očekivali, citirajući Teslu, nikada prevaziđenog idola moje mladosti.
“Radim za budućnost, govorio je, i savremenici me neće razumeti, ali jednoga dana prevladaće naučni zakoni prirode čije sam tajne otkrio i sve će se izmeniti, kao dlanom o dlan. Sve će se, zaista, promeniti! Nastupit će nova era čovečanske mudrosti, čije će glavne odlike biti razumevanje vremena, otkriće izvora beskrajne energije i oblikovanje materije po volji naučnika. LJudska svest pomeriće granice života i biće moguće razgovarati sa dušama umrlih odvojenim od tela. Ova saznanja dodatno će izmeniti naše shvatanje o razlici života i smrti”.
“Uveren sam da je celi Kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u svemiru neko jezgro odakle mi dobivamo svu snagu, sva nadahnuća. Ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celom svemiru održavajući ga u skladu. Ja nisam prodro u tajnu tog jezgra, ali znam da postoji i kad hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kad pokušam da ga shvatim duhovno, onda je ono LEPOTA i SAMILOST.
Onaj koji nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost, jer se sam oseća jednim tonom sveopšte harmonije…”
Eto, tako se osećam, kao srpski patriota, kao pripadnik naroda koji je dao Nikolu Teslu, kao budući Veliki Majstor, nosilac Svetlosti svoje lože.

Zahvaljujem gospodine Periću!
Hvala i Vama!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *