Najava Srpskog Vaskrsnuća – Prof. Dr Vinko Perić

Ovogodišnje obeležavanje zločinačke hrvatske akcije “Oluja”, održano u naselju Busije, Srbija, po broju prisutnih, i govorima prvaka u srpskom narodu, kao da najavljuje novi odnos prema tragičnoj sudbini krajiških Srba, ali i novi pristup prema budućnosti srpskog nacionalnog korpusa na Balkanu. I patrijarh srpski Irinej, i Aleksandar Vučić i Milorad Dodik poslali su jasne poruke koje, pre svega, najavljaju spremnost da se srpski narod okrene sebi i rešavanju svojih statusnih pitanja bez slepe poslušnosti i dušebrižništva zapada poput „Milosrdnog anđela“.
O istorijskom značaju skupa u Busijama razgovaramo sa ekspertom za bezbednost i geopolitiku, prof. dr Vinkom Perićem, akademikom i počasnim doktorom nauka “Instituta za nacionalnu istoriju” iz NJujorka, članom Ruske međunarodne akademije i Srpske kraljevske akademije SKAIN iz Beograda, čovekom koji je u svojim naučnim radovima i javnim nastupima još pre nekoliko godina najavio neophodni raspad Turske i prekomponovanje snaga na Bliskom Istoku i Balkanu.

Poštovani profesore, vreme obično potvrđuje ono što nagovestite, čak i kada to u prvom trenutku zazvuči gotovo neverovatno. Da li ste izuzetno dobro obavešteni ili koristite specifične metode u analizama iz kojih pravite zaključke?
Ja jesam čovek koji ima tu sreću da se kreće u krugovima koji su ne samo dobro obavešteni, već pokatkad i kreiraju ili upravljaju informacijama. Ali, to samo po sebi nije dovoljno da tačno predvidite rezultate društvenih kretanja. Jedno je trend ili želja nekog centra moći da nešto učini, a drugo dešavanja na terenu i postignuti ishodi ili fid bek. Svaka akcija ima i reakciju, svaki vidljivi događaj i svoju nevidljivu stranu. To su živi procesi u kojima se sukobljavaju mnogi interesi, različite snage i akcije kao i društvene ideje. U tom haosu prava tajna je izdvojiti bitno od nebitnog, istinito od lažnog, stvarnost od opsene lansirane da Vam odvuče pažnju. Bez toga nema dobrih analiza, niti može biti ispravnih zaključaka.
Ja sam razvio sopstvenu analitičku metodologiju baziranu na multidisciplinarnom pristupu društvenim pojavama, koja uvažava činjenicu da postoje određene zakonomernosti u društvenim procesima bez kojih nema njihove realizacije uprkos tome šta neko želi ili radi, da li je to korektno ili ne, zakonito i pravedno ili je nasinje. Pokušavam predvideti skrivene strategije i interese, uzimajući u obzir faktor vreme, okruženje i okolnosti. Držim se te metodologije, poštujem naučne principe i koristim saznanja svetskih profesora (Stjepan Han, Norman Skott, Negoslav Ostojić, Sinichi Ishimura, Slobodan Marković, Vladislav Kun, Rade Biočanin…), koja sam izučavao na doktorskim i magistarskim studijama Univerziteta za „Mir i razvoj“ Ujedinjenih nacija. Tako, sa dosta izvesnosti i verovatnoće uspeha tih strategija, sagledavam rezultate većine društvenih procesa. Ne svih, normalno.

Šta Vas je, recimo, ponukalo da pre nekoliko godina predvidite krizu u Turskoj, čak i njen raspad, koji sada izgleda kao prirodni rasplet onoga što se tamo dešava?
Nepoštovanje zakonomernosti društvenih procesa uslovljeno preambicioznošću njihovog lidera. Turska je velika zemlja sa previše ozbiljnim resursima da bi joj oni koji upravljaju svetom dozvolili da gaji ambicije koje oni ne podržavaju. Erdogan je pokušao da prevari one koji su ga stvorili, da uzme nešto što mu ne pripada, što za njega i njegovu zemlju nije bilo predviđeno. On je sluga koji je pomislio da se može ušunjati među gospodare. Pa, kada je to moglo? Započeo je oživljavanje ideja sahranjenih slomom turskog otomanskog carstva, a da nikog nije pitao za to. Nije ni ispravno protumačio poruke „upozorenja“ koje su mu poslate, a kada se našao u škripcu, napravio je strašnu grešku pokušavajući da prevari Vladimira Putina, da ga iskoristi kao adut u svojim potkusurivanjima sa Zapadom. Naravno da je izgubio sve. Sve što se sada dešava samo ubrzava njegov pad.
Moje naučne matrice davno su signalizirale da je Erdoganov put stranputica koja će imati posledice po Tursku i sve one koji su u taj put verovali. Zbog toga sam bio mnogo izvikan i napadan od kolega Bošnjaka, ali valjda im je sada jasno. Erdoganov sjajni mesec se gasi, čiji je bivši sjaj još uvek vidljiv ali će ubrzo nestati u vremenu, a u Turskoj klija seme građanskog rata kao najbolnije opcije raspada…

Dodao bih i neke istorijske činjenice za koje dolazi božije vreme pravde.
– Ko može nekažnjeno ubiti jednog čoveka, da pri tome (kad tad) ne odgovara ili ne dobije povratni fid bek u smislu osvete, revanša . . ., a kamoli ubiti milion živih ljudi (Kurda)?
– Predlažem da pogledate film „Propast Vizantije“ (pa će vam biti jasno koji je i od koga napravljen vandalizam neslućenih razmera prije oko 1.000 godina!
– Takođe navodim i najavljujem uskoro pravdu za genocid nad Srbima u Jasenovcu i Srpskoj Krajini od Hrvatskih ustaša ili pogrom Srba od strane Mudžahedina i ISIL-ovaca nad prekodrinskim Srbima u Republici Srpskoj i BiH.

Kakve će to posledice imati po BiH?
Neka o tome razmišlja, pre svega, Bakir Izetbegović, koji je bez ikakvog razloga sudbinu sebe i svog naroda vezao za Erdoganov mehur od sapunice koji po Srbiji ovih dana lobira podršku Erdoganu kod Bošnjaka. To „sultanu“ neće mnogo pomoći ali će svakako iskomplikovati bezbednosnu situaciju. No, sa aspekta srpskog naroda stvar je prilično jasna već vekovima – što slabija Turska, to bolje za srpske državne i nacionalne interese. A ona će u narednom periodu slabiti i slabiti. Neće imati vremena niti snage da se bavi neo-osmanskim ambicijama.
Iako ne smemo prenebregnuti činjenicu da glavni protagonisti unitarizacije BiH nisu dolazili samo iz Turske, već i iz zapadnih zemalja, Turska je bila jaka politička potpora tog procesa, pa će neminovno udaljavanje Turske od Zapada svakako donekle relaksirati pozicije Srpske u Federaciji, ali i otvoriti prostor za ozbiljnije uvažavanje srpskih interesa u balkanskoj priči.
Kako danas žive Srbi u BiH pogledajte (istinit) dokumentarni film „PUNOLETSTVO REPUBLIKE SRPSKE“ u produkciji VIKOM RTV na: https://youtu.be/lzyHQhLL9Uw

S tim u vezi voleo bih Vaš komentar skupa u Busijama kojim je obeležena godišnjica hrvatske zločinačke akcije „Oluja“? Mnogo toga izgledalo je i zvučalo drugačije nego do sada. Kao da je kod srpskih vođa sazrela svest o tome šta je crvena linija nacionalnih interesa. Da li i Vama izgleda tako?
I više od toga! Pre svega želeo bih da podvučem kako su Busije najveći skup Srba posle Gazimestana. Premijer Srbije istakao je kako nikada nije govorio pred većim brojem ljudi. To se dogodilo bez posebne medijske podrške, bez pritisaka i plaćenih dnevnica učesnicima. Oni koji su tamo došli učinili su to iz volje i time poslali snažnu političku poruku i svojoj političkoj eliti, i prijateljima srpskog naroda, ali i našim neprijateljima. Srpski prvaci, i politički (Vučić i Dodik) i duhovni (Patrijarh Irinej), pokazali su da su to prepoznali i najavili ono što tako dugo čekamo – obnovu stvarne borbe za nacionalne interese srpskog naroda, bez kompleksa krivice za iznuđene ratove devedesetih.
U tom smislu ovaj skup prepoznajem kao svojevrsnu istorijsku prekretnicu. Srbi su ne samo stojički, već i herojski izdržali sve satanizacije, kulturocide, etnocide, pa i genocide tokom 19 i 20. veka, ne odstupajući od istine, pravde i čestitosti uprkos stradanju kome su bili izloženi. Sada se možemo nadati da će Vučić i Dodik, iskoristiti splet novih istorijskih okolnosti, razgrnuti tamu i doneti SVETLOST nove ere za srpski nacionalni korpus na Balkanu.

Na čemu gradite taj optizam? Šta se toliko promenilo u odnosu na prošlogodišnji skup u Rači, kome su prisustvovali isti akteri?
Mnogo toga, gotovo sve. Prošle godine, kada je hrvatski zločin nad srpskim narodom prvi put zvanično obeležen od strane dve srpske države, forma je dominirala nad suštinom. Falilo je konkretnosti, sve je nekako bilo bojažljivo, politički preoprezno. Kao da se žrtva snebivala da optuži zločinca. Iako je od tada prošlo samo godinu dana, očigledno se mnogo toga promenilo u regionu, ali i u svetu, a posebno u svesti srpskog naroda. Mnoge maske su pale, posebno one hrvatske. Svakako da je to delovalo na srpske prvake da zvuče odlučno i da jasno profilišu svoje poruke.
Pre svega, zločin su nazvali zločinom i zatražili odgovornost. Zatim, prvi put otvoreno i javno zatraženo je rešavanje i povrat imovinskih pitanja prognanih, ali i svih ostalih Srba, kako u Krajini tako i u regionu, a Evropa upozorena da je Hrvatskoj progledano kroz prste kada joj je dozvoljeno da bez rešavanja ovog pitanja pristupi EU. Upozoreno je i na otvorenu ustašizaciju hrvatskog društva, a posebnu težinu ima Vučićeva poruka da se više nikada i nikome neće dozvoliti ponavljanje zločina poput „Oluje“, kao i Dodikova najava formiranja Treće srpske države na Balkanu! https://youtu.be/6sfek8oegwY
Sve to rečeno je na zvaničnom državnom skupu gde je prisustvo dva neprikosnovena lidera simbolizovalo političko i nacionalno jedinstvo Srba sa obe strane Drine, a prisustvo Patrijarha njihovo duhovno jedinstvo. Odatle do državnog jedinstva put može biti vrlo kratak! Posebno kada se istorijske okolnosti ovako brzo menjaju.

U kom smislu menjaju? Spadate li i vi u one koji smatraju da za Srbiju dolaze bolji dani u tretmanu od strane velikih sila?
Zar vi ne spadate?

To je gotovo očigledno. Nije Turska jedini neprijatelj srpskog naroda koji ubrzano slabi. Poslednjih godinu dana to se desilo gotovo svim zemljama koje su učestvovale u bombardovanju Srbije, počev od SAD pa do Nemačke, kao glavnog evropskog igrača.
Sa druge strane jačaju one zemlje koje su se tom bombardovanju protivile, pre svega Rusija i Kina, a zbog veza sa terorizmom položaj Kosova u većini zapadnih zemalja je sve upitniji.
Sukob velikih oko geostrateškog pozicioniranja podrazumeva da je Srbija velikim igračima poželjnija kao saveznik nego kao mogući protivnik. Iskusni političari poput Vučića i Dodika sigurno su svesni toga. Verujem da će, u skladu s tim, adekvatno pozicionirati nacionalne interese.

Gde u svemu tome vidite mesto Vašeg projekta „Srpski pijemont-Zapadni Balkan“?
Pa, taj projekat podrazumeva rad na nacionalnom, socianolnom, ekonomskom, kulturnom i svakom drugom jedinstvu srpskog naroda na celoj teritoriji Zapadnog Balkana. Sve ono o čemu su srpski prvaci govorili u Busijama uklapa se u ovaj projekat, njegove ideje i ciljeve. Otuda ćemo mi oba naša predsednika (i Vučića i Dodika) službeno upoznati sa osnovama projekta „Srpski pijemont-Zapadni Balkan“ kako bi im približili njegove stvarne potencijale. I naravno da ćemo, u granicama svojih skromnih mogućnosti, podržati realizaciju onoga što su najavili. Nesebično i potpuno.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Podjelite