Tajni planovi MMF-a i svetske banke

Svi vi sa Balkana, osvrnite se oko sebe, pogledajte svoje države i političare i uverite se koliko je ovo istina!

ČETIRI KORAKA DO PROKLETSTVA – Podmuklo smišljeni scenarijo je sledeći: Prvo se snimi i detaljno analizira gospodarsko i kadrovsko stanje svake države koja zatraži financijsku pomoć za svoj razvitak ili opstanak. Nakon toga Svetska banka za obnovu i razvoj vladi dotične zemlje uručuje istovetan tipizirani program koji sadrži četiri obavezna koraka.

 

PRVI KORAK – PRIVATIZACIJA – Prvo što vlada zemlje-žrtve treba neodlžno da sprovede je privatizacija gospodarstva, a posebno velikih javnih i ključnih industrijskih preduzeća koja izvor:www.conopljanews.net

čine samo kičmu privrede. Umesto da se argumentovano usprotive zahtevu za brzopletu prodaju javnih preduzeća mnogi su političari požurili u radosnu (ras)prodaju elektroprivrede, naftne industrije i vodoprivrede kao gospodarski imperativ. Da bi ućutkali trezvene kritičare takvog nepromišljenog postupka s teškim dalekosežnim posledicama oni se pozivaju na imperativne zahteve Svetske banke za obnovu i razvoj. ‘Možete videti kako im se rašire oči na mogućnost dobivanja provizije ako se u proceni vrednosti imovine velikih javnih preduzeća i ključnih industrijskih preduzeća skine koja milijarda ili barem nekoliko stotina miliona dolara’. Pogledajte ozarene i nasmešene političare sa ovih prostora – svi sijaju od sreće, a narod i država ne znaju kud će od muke!

 

DRUGI KORAK – LIBERALIZACIJA – Nakon kampanjski sprovedene privatizacije obavezno sledi donošenje zakonske regulative o liberalizaciji tržišnog kapitala. Taj potez, teorijski gledano, omogućuje investicijskom kapitalu nesmetan ulazak i izlazak iz zemlje. Pri tome, kako pokazuje iskustvo, u zemlju-žrtvu, ulazi relativno malo kapitala, a kudikamo najveći deo raspoloživog kapitala na ‘zakonit’ način nesmetano izlazi iz zemlje. Taj proces izvlačenja kapitala je u ekonomiji poznat podimenom ‘krug vrućeg novca’. Novac ili, tačnije rečeno pljačkaški kapital ulazi u zemlju-žrtvu prvenstveno radi špekulacija nekretninama i valutom, a zatim poput plašljive divljači, beži glavom bez obzira već na prvi znak nadolazećih nevolja koje bi mogle bilo kako ugroziti njegovu sigurnost. U tom paničnom begu kapitala državne rezerve mogu ‘presušiti’ za samo nekoliko dana. Nakon takvog vešto insceniranog bega kapitala MMF obavezno traži od vlade zemlje-žrtve da odmah drastično poveća kamatne stope na 30, 50 ili čak 80% kako bi velike svetske špekulante privukla na povrat isisanog državnog kapitala. Rezultat takvog poteza vlade, koja najčešće nema drugog izlaza, je predvidljiv. Astronomske kamatne stope, dakako, brzo privuku odbegli kapital, dok s druge strane one sistematski razaraju industrijsku prizvodnju i definitivno isušuju nacionalnu riznicu zemlje-žrtve.

 

TREĆI KORAK – TRŽIŠNO ODREĐIVANJE CENA – Tada MMF zemlju-žrtvu koja je na izdisaju hladnokrvno uvlači u treći korak – takozvano ‘tržišno određivanje cena’. To je lep izraz za dramatično dizanje cena hrane, energenata, vode i ostalih komunalnih usluga. To, dakako, ne vredi za cenu rada – plate i penzija. Time se, u prvom redu, drastično ruši već ionako nizak životni standard stanovništva te osetno podižu poslovni troškovi u već dobrano posustaloj privredi. Ubrzo nakon toga, prema već dobro uigranom scenariju, sledi završni četvrti korak.

 

ČETVRTI KORAK – MMF-ove DEMONSTRACIJE – Tim demonstracijama je zemlja-žrtva doslovce bačena na kolena i nalazi se pred posvemašnjim gospodarskim uništenjem. U tim dramatičnim okolnostima MMF iz nje zločinačkom hladnokrvnošću izvlači i poslednje kapi krvi. Programirano pojačava ‘vatru’ i podiže socijalnu temperaturu dok napokon celi kotao ne eksplodira. Time je otvoreno samo predvorje pakla. Pravi primer za to je Indonezija 1998. kojoj je MMF bezobzirno ukinuo subvencije za hranu i gorivo za siromašno stanovništvo, nakon čega su posvuda buknuli žestoke demonstracije i nemiri. U tom pogledu je takođe poučan primer Bolivije u kojoj su izbili veliki nemiri zbog drastičnog povečanja cene vode. Vešto programirane i precizno tempirane MMF-ove demonstracije, kao svojevrstan znak uzbune, uzrokuju novi masovni beg kapitala iz zemlje-žrtve, a neretko dovode i do stečaja vlade. Taj posvemašnji gospodarski palež ima i svoju svetlu stranu – dakako, samo za bezobzirne strane vlasnike kapitala. U takvoj bezizlaznoj situaciji oni mogu po smešnim cenama otkupiti preostalu imovinu zemlje-žrtve u paničnoj rasprodaji. Po tom perfidnom obrascu već je u poslednjim decenijama u Trećem svetu stvoreno mnogo zemalja-gubitnica. Pri tome su jedini pobednici uvek bile moćne zapadne banke koje u bezdušnom lovu za kapitalom ni pred čim ne prezaju. Postoji li zemlja koja je izbegla ovakvu nesretnu sudbinu? Da! To je Bocvana! Šta je njihov trik? Pa, odlučno su rekli manadžerima MMF-a i Svetske banke: Go home!

Kina i Poljska su takođe primeri zemalja sa uspešnim razvojem zato jer su odbile svaku saradnju sa MMF-om. Sve zemlje koje slepo slušaju MMF propadaju. Pa, vi sad vidite gde živite i šta vam se sprema.

izvor: www.conopljanews.net

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *