Genetsko poreklo i karakterologija antropoloških tipova Zapadnog Balkana (2. dio)

ATLANTSKO MEDITERANSKI ANTROPOLOŠKI TIP

Atlantsko mediteranski tip je najviše zastupljen tamo gde je stanovništvo najviše telesne visine (kod nas u Hercegovini i zapadnoj Crnoj Gori), a vodi poreklo od visokih starosedelaca Male Azije i Palestine – Heteja i Amoreja.

U severozapadnoj Evropi je taj antropološki tip nordizovan, a vodi poreklo od drevnih nosilaca Megalitske kulture. Na području Moldavije i Rumunije je pomešan sa jedinstvenim “proto-tračkim” antropološkim tipom i preko njega je zastupljen u populaciji Vlaha istočne Srbije.

isarajevo genetika 03Na zapadnom Balkanu atlantski mediteranac je dinarizovan, pa ga prepoznajemo kao dinarca koga odlikuje ne samo visok i mršav, već visok i krupan stas. Zatim, na njemu vidimo više ili manje izražene elemente akromegalije, koji su posledica viška hormona rasta, a takođe i izraženu sklonost ka gubitku kose (ćelavosti). Za izgled ženskih osoba, koje imaju višak hormona rasta, dr Aleksandar Kostić piše:

“Ovakva telesna evolucija daje ženskom polu vrlo neprijatan muškobanjast

izgled. Ali zato devojke ovog tipa pokazuju uspeh kao sportistkinje.”

(Aleksandar Kostić, Polno saznanje III)

Atlantske mediterance, zbog viška hormona rasta odlikuje ne samo

veća telesna visina, krupne i jake kosti već i izražena dugovečnost, kao

i skup posebnih mentalnih sposobnosti i iskušenja.

I atlantskog mediteranca, kao i dinarca, odlikuje višak muških hormona kod oba pola, ali za razliku od dinarca koji je veoma emotivan, i zbog tireoidnih hormona (koji zahtevaju trenutnu akciju) slabo osposobljen da planira sutrašnje akcije, atlantski mediteranac, zahvaljujući hormonu rasta, ima izraženu sposobnost planiranja,

strategije, moći i upravljanja. Među atlantskim mediterancima je najveći procenat fakultetski obrazovanih i istinski sposobnih ljudi.

Sposobnost moći se često, kada je individua neodrasla, izopačava i postaje sama sebi cilj kroz želju za moć. Zato su ti ljudi skloni visokim političkim pozicijama, ali i fizičkom nasilju.

I Hrvati u Zagrebu i Srbi u Beogradu se žale da su im Hercegovci, bez obzirakoje nacionalnosti, zauzeli skoro sve vodeće položaje u društvu. No, kod žena, želja za moć se često manifestuje na suptilnije načine, kroz želju za znanjem (često raznih tračeva), kroz bavljenje magijom ili parapsihologijom kojim takođe udovoljavaju svojoj želji za moć.

milos06Viši nivo hormona rasta blokira emotivnost, jer bi emotivnost omela osobu u apstraktnoj inteligenciji i strategiji, pa osobe koje dozvole da njima vlada želja za moć zato često jesu lišene osećanja i saosećanja. Želja za moć, ako se ne obuzda i ne stavi u funkciju višeg smisla, može čoveka da pretvori u megalomana, a to je psihopatološko stanje osobe koju odlikuje manija veličine, bogatstva, genijalnosti i svemoći.

Pritajeno ili u nekom stepenu otvoreno, megaloman teži da sebe vidi ili prikaže kao “gospodara sveta”, koji je iznad svih u pogledu određenih dimenzija ili po svim kriterijumima.

Za razliku od dinarca, koji u poniženju nepravdom deluje uvređeno i jadno, atlantski mediteranac je rođeni optimista, pobednik koji sebi ne može da dozvoli poraz. Jedino mu radikalno teške nesreće, neuspesi i porazi, pružaju priliku da postane svestan iracionalnog porekla svoje motivacije. Tada, ako hoće da odraste, može da odbaci svoje megalomanske ciljeve i da svoj životni smisao i sreću izrazi najpre u ispunjavanju svakodnevnih i najjednostavnijih životnih odgovornosti.

 

ZAPADNO MEDITERANSKI ANTROPOLOŠKI TIP

 

Naš čuveni Antropolog Božo Škerlj piše o mediterancima:

“Vrlo raširena, po južnoj Evropi i sredozemnim ostrvima je sredozemna podrasa ili mediteranidi. Sigurno su u bližem srodstvu sa orijentalidima, samo da su sitniji; važe za jedan od najlepših “tipova” čovečanstva. Njihov rast nije veliki (približni 164 cm), no proporcije su jako “pravilne”, trup nije predugačak (što je često kod manjeg rasta), noge i ruke su vitke. … Nos je uzak i ravan ili meko konveksan, glava je izdužena. Rašireni su posebno u Španiji i delimično u južnoj Francuskoj, u južnoj polovini Italije i Grčke. Okružuju svo Sredozemno more, a u severnoj Africi, nalazimo njihov orijentalni tip. Kod nas ih nalazimo u srednjoj i južnoj Dalmaciji i na dalmatinskim ostrvima.”

(Božo Škerlj, Opšta antropologija, str. 68-69)

isarajevo genetika 05Za razliku od dinarca koji je gord i nezavisan od drugih, i kome je zato neprijatno da sluša pohvale o sebi, mediteranac je ponosan i hvalisav. Zato ima potrebu za korzoima, na kojima pozira kroz “nameštena”lica, koja često izgledaju kao kod lutaka, što izražava njegovo najveće iskušenje – sujetu. Potreba da zadobije tuđe odobravanje zapadnom mediterancu je važnija od svega. Zato on nema svoje lično mišljenje, već mišljenje većine.

Ukoliko potrebu za odobravanjem i šarmiranjem drugih osoba ne pobedi, neće biti sposoban niti za pravo prijateljstvo (koje zbog laskanja i odobravanja tuđih slabosti nije iskreno), niti će biti sposoban za odgovornosti od društvenog značaja (jer ne može da podnese sukob sa neispravnim mišljenjem većine). Ropstvo mišljenju većine postaje temelj plemenske svesti i plemenskog načina razmišljanja.

“Mediteranac svojom pojavom, pozom i mimikom hoće pre svega da se lično ispolji, da se pokaže i da se dopadne.” (Vladimir Dvorniković, Karakterologija Jugoslovena, str. 187)

“Ima veliku radost u govornoj reči, u lepim i živahnim pokretima. Teži da nađe gipkost i veštinu naročito vrednu interesa i hvale. Mediteranac je elokventan, često vešt govornik, ne retko on je (bar za nordijskog posmatrača) pričljiv i nekako površan.” (Hans Ginter, The Racial Elements of European History, p. 56)

 

ISTOČNO MEDITERANSKI ANTROPOLOŠKI TIP

 

Istočni mediteranci odgovaraju Pelazgima, koji su u istoriji zabeleženi kao prastanovnici Grčke i Balkana, po Herodotu poreklom iz Egipta. Jedna njihova grana su i drevni Filisteji, a druga drevni Etrurci. Po genetičkim markerima, istočni mediteranci su najzastupljeniji antropološki tip i kod Palestinaca i kod današnjih Jevreja. Veoma su zastupljeni kod Grka, na području centralne Italije i svugde po Mediteranu.

Na području Srbije bez Vojvodine, ima ih par procenata više od dinarskog tipa. Osim nešto sitnijeg rasta i izduženog duguljastog lica teško se mogu jasno definisati po izgledu, jer su živeći u stalnom kontaktu i mešanju sa različitim antropološkim tipovima poprimili elemente izgleda svih onih sa kojima su se više hiljada godina mešali, možda najviše sa semitima, dinarcima i zapadnim mediterancima.

isarajevo genetika 06Ali njihove karakterološke posebnosti jesu lako prepoznatljive, jer ih odlikuje iskušenje zaostajanja u razvoju ličnosti slično nordidima, ali na nižem stepenu razvoja. Za razliku od nordida koji imaju iskušenje da zaostanu u fazi razvoja deteta školskog doba, kada ono razvija razum, istočni mediteranci imaju iskušenje da zaostanu u razvoju deteta predškolskog doba (između četvrte i sedme godine), kada ono razvija moć imaginacije. Odbrambeni mehanizmi ličnosti su takođe karakteristični za to doba, veseo duh lažnog optimizma ili depresivno kukanje nad sobom (samosažaljenje). Samosažaljenje nad sobom predstavlja mehanizam odricanja od odgovornosti za sopstveno stanje, jer se osoba predstavlja kao kakvo dete, jadno i nemoćno da na sebi ponese svoju životnu odgovornost, pa je zato prepušta drugima. Poruka koju čovek svojim kukanjem odaje glasi: “Ja sam jadan, a prema tome ne mogu da budem ni kriv za svoje nesrećno stanje!” Depresivan duh naše narodne muzike upravo vodi poreklo od ovog antropološkog tipa. Čak i ako je melodija vesela, reči pesme su depresivne: “Nije što ja patim što si me ti ostavila, već što mi plače majka”, “Nesrećnik sam od rođenja”, itd.

Gotovo da nema naše narodne pesme koja izražava zahvalnost i radost srca nepomućenog depresijom. Infantilnost deteta se otkriva u izraženoj sklonosti tog tipa ka kultu majke (i kultu Device Marije). To je odnos koji bi trebalo da bude prevaziđen sa odlaskom u pubertet. Kao što dete prima usluge od strane roditelja prirodno, smatrajući da je roditelj dužan da mu ugađa, tako i fizički odrasli predstavnici ovog tipa smatraju da su drugi dužni da im ugađaju. Otuda nezahvalnost i sklonost depresiji jesu dva prepoznatljiva iskušenja ovog antropološkog tipa.

 

SEMITSKI (ARMENOIDNO-ORIJENTALNI) ANTROPOLOŠKI TIP

 

Izvorni nosioci afro-azijske jezičke grupe – semiti – jesu Arapi, Jevreji, Feničani i drugi narodi koje objedinjuju zajednički genetički markeri (HG-E, HLA-A24, HLA-B21), koji tako ukazuju na njihov nekada jedinstveni antropološki tip.


U čistom izvornom obliku semite bismo prepoznali po “orlovskom”nosu i izraženim nozdrvama, debelim i mesnatim usnama, zagasitoj boji kože, izraženoj maljavosti, jakim obrvama, kovrdžavoj kosi, izbuljenim crnim očima, zaobljenim (bademastim) korenima noktiju i karakterističnom guturalnom (grlenom) govoru. Prirodne sposobnosti koje odlikuju semite (trgovina, zanatstvo) su takve da su stalno upućeni na pripadnike drugih antropoloških tipova, pa su se sa njima u međuvremenu veoma genetski izmešali. Semiti se dele na orijentalide i armenoide, u zavisnosti od toga sa kojim populacijama su izmešani. Danas su zastupljeni na celom Mediteranu, od Španije, južne Italije, Grčke, preko Male Azije do Bliskog istoka.

“Armenoidi se uglavnom javljaju u krajevima muslimanskog uticaja. Orijentalidi su vezani za pojavu Jevreja. Armenoidi (jermenska rasa) odlikuju se srednjim ili niskim rastom, tamnom kompleksijom, srednje uskim licem, jako istaknutim orlovskim nosom koji je pri dnu mesnat i širi.” (Branimir Maleš, O ljudskim rasama, str. 35)

isarajevo genetika 07Na području Srbije, semiti su najzastupljeniji jugoistočno od Kruševca. Na osnovu analize Y hromozoma znamo da gotovo svaki drugi stanovnik Prištine (45,6%), svaki peti Beograđanin (20,35%), i svaki dvadeseti Zagrepčanin ima sa svoje muške strane semitsko poreklo tj. feničanskog porekla, koji su, izmešavši se sa drevnim Grcima (mediterancima), formirali entitet savremenih Grka, prepoznatljiv po mnogim semitskim elementima (izraženoj čulnosti, orijentalnoj skali u muzici, formalističkoj religioznosti, itd). Jedna bratska genetska grana semita zastupljena je na području od Irana do Indije, u drevno vreme pod entitetom Elamaca, a danas u velikoj meri pod entitetom Dravida, i u određenoj mešavini sa nordidima i žutom rasom je zastupljena i kod Roma.

Semite odlikuje izražena funkcija polnih hormona (muških kod muškog pola i ženskih kod ženskog) sa izraženom manifestacijom sposobnosti koje oni aktiviraju u pubertetu, koji kod njih počinje ranije nego kod ostalih populacija. Mutiranje glasa, zatamnjenje kože, maljavost i jak telesan miris jesu atributi puberteta koji su kod semita prenaglašeni i često zadržani tokom celog života. Izražena senzitivnost i uživanje u ukusu hrane ima za svrhu da navede pubescenta da jede više nego ikada ranije, jer je u fazi intenzivnog razvoja. Seksualnost ima za svrhu da ga od sebe samog i od istog pola okrene ka suprotnom, komplementarnom polu. Sumnja prema autoritetima ima za cilj da ga navede na samostalno odlučivanje i na taj način formiranje sopstvenog identiteta ličnosti. I sklonost ka donošenju odluka i zaveta, kroz htenje da se sve druge želje žrtvuju zarad izabranog smisla života, to su sve odlike razvojne faze puberteta, koje semite odlikuju u veoma izraženoj meri.

Ali usled neodraslosti, one trpe svoje izopačenje. Ako se seksualna želja ne pobedi u periodu pubertetske apstinencijalne krize, onda će bračni partner biti oruđe zadovoljavanja sopstvenih strasti, umesto da seksualnost kao sposobnost bude oruđe izražavanja ljubavi prema partneru.

Tako će nesazrelost seksualne funkcije onesposobiti čoveka za zdravu bračnu zajednicu. Ako užitak u hrani postane izvor unutrašnje satisfakcije, osoba će postati neumerena u ishrani i proždrljiva. Telesnost može čoveka da optereti potrebom da u svemu pokušava da ućari neku dobit. Semitska praktična inteligencija, koja se u vreme adolescencije otkriva kao izražena snalažljivost, lako može da se izopači u lukavstvo

i pokvarenost; pa kod semite prepoznajemo sklonost da se prihvata uglavnom onih poslova koji mu obezbeđuju zaradu na brz, lak i zato neproduktivan (društveno nekoristan) način, kroz bavljenje trgovinom, bankarstvom, ili čak prosjačenjem. Zato semiti teže da žive uglavnom kao gradsko stanovništvo, jer su upućeni na druge ljude.

izvor: knjiga Prokletstvo nacije, Miloš Bogdanović

www.svetlost.org

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *