Ide li Makedonija putem Ukrajine?

„Ukrajinski scenario“ je termin koji se poslednjih dana često čuje na skopskim i ulicama drugih makedonskih gradova, gde opozicione grupe demonstriraju protiv Vlade i odluke predsednika Makedonije da pomiluje optužene u skandalu oko masovnog prisluškivanja. Da li je takav scenario u Makedoniji moguć?

Skopsko naselje Pržino verovatno bi ostalo poznato jedino seizmolozima, jer u njemu se nalazi makedonski seizmološki zavod i navijačima FK Slavije, makedonskog trećeligaša, da se u njemu juna i jula prošle godine nisu održavali pregovori makedonskih vlasti i opozicije o rešavanju političke i institucionalne krize koja je zahvatila zemlju zbog afere sa prisluškivanjem političkih neistomišljenika. Dogovor iz Pržina, verovalo se, dovešće do stabilizacije institucija i omogućavanja fer atmosfere za održavanje izbora, zakazanih za juni ove godine.

Međutim, poslednjih dana, kriza u Makedoniji se zaoštrila, opozicija je otpočela proteste zbog poteza predsednika makedonske republike koji je, prvo blokirao istrage protiv umešanih u aferu sa masovnim prisluškivanjem, a potom ih je i abolirao. Datum izbora takođe je sporan; opozicija okupljena oko Socijaldemokratskog saveza Makedonije i građanske organizacije žele odlaganje izbora. Međutim, predsednik Sobranja, Trajko Veljanovski raspisao je izbore za 5. juni.

Situacija u Makedoniji već godinu i po dana ne može se opisati kao dobra, kaže Denko Maleski, profesor međunarodnog prava Univerzitetu u Skoplju i prvi ministar spoljnih poslova Makedonije. Prema njegovim rečima, trenutno se vodi trka među makedonskim političkim akterima oko želje vlasti da što pre dođe do izbora.

„Vlast izborima želi da potvrdi svoj legitimitet i da se sa tih pozicija uhvati u koštac sa, za njih, neprijatnim procesom spore pravde. Tu je sad izvor velikog konflikta“, kaže Maleski.

Za sve to vreme, kaže Aleksandar Safonov, naučni saradnik Instituta za slavistiku RAN, Makedonija se nalazi u teškoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji.

„Situaciju dodatno otežava dotok migranata, a finansijska podrška EU izostaje. Nezadovoljstvo raste i naravno da opozicija koristi to u svoje svrhe“, objašnjava Safonov.

Da li je u Makedoniji moguć „ukrajinski scenario?

Taj izraz u širokoj je upotrebi u Makedoniji, što nam potvrđuje i Maleski, koji kaže da sličnosti između Makedonije i Ukrajine postoje, ne samo u simboličkom smislu.

„To je situacija kada institucije prestaju da funkcionišu, kada je konflikt u političkim institucijama, gde treba da se rešavaju društveni problemi. Sam konflikt se preliva na društvo. I onda počinje ulica. To je element ukrajinskog scenarija, kada političari nisu u stanju da proizvedu kompromis i da drže situaciju u svojim rukama, već da to ide do dna društva i antagonizira građane“, objašnjava Maleski.

Zabrinutost da se u Makedoniji implementira „ukrajinski scenario“ izrazilo je i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. Prema rečima Aleksandra Safonova, u pitanju je principijelan stav Moskve da svaka vlast treba da se menja legitimnim putem — na izborima. Stav Rusije Safonov naziva „odmerenim“ i „konstruktivnim“. U ovom trenutku teško je proceniti koliko je moguće da se u Skoplju desi ono što se dogodilo na kijevskom Majdanu, kaže Safonov.

„Jasno je, međutim, da je stanje u ovoj zemlji u centru pažnje zapadnih zemalja, jer bi se situacija, zbog njenog geostrateškog položaja, iz Makedonije mogla prelivati na susedne teritorije, uključujući Kosovo. Zato ne isključujem da iza novih protesta u Skoplju stoji neki spoljni faktor“, dodaje on.

Izbori uvode Makedoniju u novu etapu političke neizvesnosti

I Denko Maleski potvrđuje da unutarmakedonski konflikt ima međunarodnu dimenziju, ali u drugom smislu — albanskim partijama je stalo da Makedonija što pre okonča proces evroatlantskih integracija, međutim, zbog spora sa Grčkom oko imena to nije moguće, jer južni makedonski sused stavlja veto u svim međunarodnim institucijama na sve odluke koje se tiču Makedonije.

„Postoji njihovo insistiranje (albanskih partija, prim. aut.) da se reši taj problem (trenutne političke tenzije u Makedoniji, prim. aut.), pošto je njihov prioritet integracija Makedonije u EU i NATO, kao svojevrsnu zamenu za albansku ideju. To isto stvara unutrašnje tenzije. Sa druge strane, vladajuća partija Albanaca je u vladajućoj koaliciji, tako da je primila dosta kritika iz opozicije da održava režim koji ne dozvoljava demokratizaciju društva i koji u ovom momentu sprečava pravdu da se utvrdi faktička istina i da se tako izađe iz krize“, ističe Maleski.

Jedna od najvažnijih tačaka oko kojih makedonske političke partije i građanske organizacije lome koplja jeste datum raspisivanja izbora. Dok je zahtev opozicionih grupa da izbori budu odloženi jer, kako tvrde, izborni spiskovi nisu ažurirani i medijska scena nije oslobođena, predsednik Sobranja, makedonskog parlamenta, zakazao ih je za 5. juni. U situaciji u kojoj se nalazi Makedonija, smatra Maleski, raspisivanje izbora samo će doprineti raspirivanju novih konflikata. Izbore bi, prema njegovim rečima, trebalo raspisati „tek kada se raščisti politička atmosfera“, jer izbori ne mogu biti zamena za pravdu.

„Smatrati da će tako da se proizvede jedinstvo sasvim je pogrešno. Makedonsko društvo je već prilično zrelo i ne može se ujediniti, kako je predsednik želeo da ostvari abolicijom. Društvo se ne može ujediniti oko pomilovanja kriminala. Može se objediniti oko pravde i utvrđivanja istine, ali ovo svakako neće ujediniti makedonsko društvo, tako da svakako ulazimo u jednu vrlo ozbiljnu neizvesnost”, zaključuje Maleski.

Nikola Joksimović

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *