Upoznajte organizaciju koje se Zapad plaši

Iako se ODKB na Zapadu definiše pre svega kao vojni savez, njegova uloga i aktivnosti mnogo su više od toga. ODKB je pre svega regionalna organizacija bezbednosti koja je spremna da svoje vojne snage stavi na raspolaganje celom svetu u borbi protiv terorizma i ništa manje opasne trgovine narkoticima.

Sputnjik predstavlja ličnu kartu ODKB-a.

Osnivanje

Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti je osnovana 2002. godine, a posle nepune dve godine dobila je status posmatrača u organizaciji Ujedinjenih nacija, kao međunarodna regionalna organizacija bezbednosti.

Cilj udruživanja

Raspadom SSSR-a nestao je jedinstveni vojno-industrijski kompleks, sistem protivvazdušne i raketne odbrane, radarski sistem, sistemi veza i skladišta municije. ODKB je osnovan kako bi očuvao bezbednost zemalja, nekadašnjih članica Sovjetskog Saveza. Države koje su tada nastale na postsovjetskom prostoru su se dogovarale oko pitanja u vezi sa funkcionisanjem ministarstava odbrane i nisu definisale geopolitičke zadatke. Ali ’90-ih ODKB se suočila sa novim izazovima, borbom protiv terorizma i prometom droge.

Zemlje-članice

U savezu, pored Rusije, danas su Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.

Zemlje-posmatrači

Od 2013. godine zemlje-posmatrači Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti su Avganistan i Srbija. Osetljivost geopolitičke pozicije Srbije naišla je na puno razumevanje Ruske Federacije, ali i same organizacije, kojoj je jasno da je saradnja Srbije sa NATO-om geopolitička činjenica. Šef skupštinske delegacije naše zemlje u Parlamentarnoj skupštini ODKB-a je Milovan Drecun.

Snage na terenu

Zbog prelivanja krize iz Avganistana, straha od terorizma, ali i trgovine narkoticima, ODKB je 2001. godine, pre SAD, osnovala Kolektivne snage brzog reagovanja za Centralnoazijski region. Reč je o deset bataljona specijalnih visokomobilnih padobranskih jedinica. Tu su i kolektivne snage operativnog reagovanja koje mogu da dejstvuju isključivo na teritoriji ODKB-a. To su snage respektabilnog sastava sa 20 hiljada vojnika.

Samo je Rusija za te snage izdvojila vazdušno-desantnu diviziju i jurišnu brigadu. Reč je o padobrancima koji su uvek u stanju povećane borbene gotovosti.

Članice ODKB-a u svakom trenutku razmenjuju obaveštajne informacija koje tretiraju moguće terorističke pretnje. Ako ukazuju na moguća dejstva u nekoj od članica, Združeni štab ODKB odmah angažuje uvek spremne snage koje su isključivo namenjene borbi protiv terorizma. To su vojnici KSBR — Kolektivnih snaga brzog razvijanja u Centralnoj Aziji i KSOR — Kolektivne snage operativnog reagovanja na celoj teritoriji ODKB-a, specijalci koji u kratkom vremenu mogu da budu prebačeni na veliku udaljenost, za svega nekoliko časova.

ODKB raspolaže i mirovnim snagama koje mogu da reaguju van teritorije zemalja-članica, trenutno u svom sastavu imaju 3.600 vojnika, koji nikada nisu angažovani. Postoji mogućnost angažmana posle smirivanja situacije u Siriji, ali to je još neizvesno i zavisiće od odluke Saveta bezbednosti UN.

Borba protiv trgovine drogom

Kao ništa manju opasnost od terorizma, ODKB vidi trgovinu narkoticima. Približno 25, a prema nekim izvorima i 50 odsto avganistanske proizvodnje narkotika transportuje se po „Severnom putu“, preko zemalja Centralne Azije u Rusiju i dalje u Zapadnu Evropu. Procenjuje se da su od 2003. do 2015. snage ODKB zaplenile više od 300 tona narkotika, ali i 11 hiljada komada oružja.

ODKB i NATO

Noseći deo dogovora saveza je član koji je gotovo identičan članu Severnoatlantskog ugovora koji kaže da se agresija protiv jedne države smatra napadom na sve članice organizacije koje joj pružaju vojnu pomoć. Međutim, ODKB se ne može porediti sa tim savezom, prvo zbog broja članica, ali i po vojnom budžetu koji je trenutno nešto veći od tri miliona dolara, dok NATO raspolaže sa 2,5 milijarde. Reč je o novcu za administriranje, dok vojne snage na svojoj teritoriji pojedinačno finansiraju članice.

ODKB-u nije cilj da bude konkurent NATO-u. Od 2004. godine neprekidno pokušava da uspostavi saradnju s tim savezom. Međutim, NATO ne želi da ODKB prizna kao sebi ravnu regionalnu organizaciju. Preferiraju da održavaju kontakte sa članicama na bilateralnoj osnovi, s obzirom na to da su u programu Partnerstvo za mir. Bez obzira na zajedničku pretnju, terorizam, NATO ne želi da sarađuje, pa je jasno da ODKB i NATO ne dele iste vrednosti. Iako u zemljama EU još uvek ne postoji svest o onome o čemu Rusija neprekidno govori, da je bezbednost nedeljiva, Rusija i druge zemlje ODKB-a i dalje insistiraju na saradnji sa Alijansom radi uništenja zla koje ne razlikuje politike i nacije.

Važno je napomenuti da NATO nema snage koje mogu da se porede sa antiterorističkim formacijama ODKB-a, bar ne pod direktnom komandom. Ove snage svake godine vrše redovne, ali i vanredne protivterorističke vežbe na celoj teritoriji Organizacije. Tema je ista, borba protiv ubačenih terorističkih grupa i nelegalna trgovina narkoticima.

Perspektive

Kada su se u pojedinim zemljama članicama ZND dogodile obojene revolucije, članice ODKB-a su počele da razmišljaju o reformisanju organizacije. Formiran je savez koji štiti legitimne vlasti od pretnje spolja, iako ovim povodom zemlje nisu potpisale zvaničan dokument.

Posle pogoršavanja odnosa sa NATO-om, pre svega zbog širenja Alijanse, ali i zbog situacije u Ukrajini, ODKB se nalazi na raskrsnici i traži odgovor na pitanje šta bi trebalo da bude strategija organizacije.

Zbog svakodnevnih novih izazova i rizika bezbednosti strategija doneta 1995. godine menja se u hodu. ODKB insistira na komunikaciji sa ostalim savezima u borbi protiv zajedničkog neprijatelja sveta, terorista. Osnovni pravac delovanja ostaje rešavanje zadataka globalnog karaktera, ali pre svega stabilizacija zone interesa Rusije i zemalja-članica organizacije.

Preuzeto:http://rs-lat.sputniknews.com/autori/20160405/1104608893/odkb-organizacija-bezbednost.html#ixzz44yYiXg4N

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *